Српски технички лист — додатак

Х1Х

служи као ослонац врешену та, на чијем је призма(Сл. 2). Један крај вретена ш купасто је завршен и он се ослања о пло-

чицу 1 заилазећи у купасто набушење плочице; средњи

тичном делу натакнут калем К.

део овога вретена на који се натиче калем К квадратног је попречног пресека, и он прелази у обли врит вретена, који улази у лежиште о. Други крај вретена зубасто је завршен те образује канџе у; за утврђивање дрвета при стругању.

Пошто се углави плочица ], навуче се калем К на вретено (сл. 1.); купасти крај вретена завуче се у купасто набушење плочице 1, па пошто се дотера и утврди глава ( тако, да њена средина по могућству дође испод облог врата вретена ш обухвати се врат вретена лежиштем о и ударцима озго утера се шиљати крај лежишта у теме непокретна главе (4. Сад се још у покретну главу (, забије хриви шиљак 8 тако, да буде у истој висини и правцу са канџама у на вретену ш те да се између њега и канџа може да утврди дрво, које се обрће и струже.

На тај је начин струг у главноме готов, само му још треба »“зрадити опрему којом се покреће,

Она је врло проста. У извесном остојању забије се што чвршће ракљаста соја КЕ; још боље је, ако се нађе згодна ракља на дрвету испод кога је намештен цео струг. Сад се осече каква права, чиста и што је могуће еластичнија брестова или јасенова мотка, те се од ње направи лрешиљка Р, утврђујући један њен крај за земљу помоћу квачке Епребаци се преко ракље В, те се за њен други (обично тањи) крај завеже врвца ћ, притврђујући је једном пијавицом. Врвцом се обвије калем К, па се други њен крај, затежући кретаљку веже за подношку п. Да се не би подношка измицала и њен је други крај такође обухваћен једном квачком с, која је забијена у земљу. Кад се сад ногом гритисне и притегне к земљи подношка п, обавијена врвца обрне калем К, а с њим и целу осовину ш заједно са предметом који се обрађује, а који је углављен између канџе у и шиљка 5. Чим се нога подигне и подношка п ослободи. одмах се и савијени крај еласгичне кретаљке поправи, па за собом повуче и врвцу, која опет окрене у супротном смислу калем заједно са осовином а и предметом који се обрађује.

Ако се сад притера (нож) струшка уз дрво (предмет) углављено између канџа и шиљка, онда ће се моћи „дрво стругати, при чему се оно може обрадити тако, да добије облик разних ротационих тела. Ако се жели, да се обрада не врши по целој огртачној површини, но да у границама између две изводнице остане необраБена површина, онда се испод подношке п удари један колац 4, који ограничава покретање подношке, а са тим ограничењем ограничава и обртање осовине т и предмета који се обрађује, те се обрада врши само донекле, колико је кад потребно.

Како се овде предмет који се обрађује креће у оба правца, то се и (ножеви) струшке морају правити тако, да секу (стружу) у оба правца —- због тога су

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ,

струшке Оаергзе, што се види из попречног пресека струшке на спици 3. и 4.

Стружака има разних величина, али у главноме по облику се могу поделити на две врсте: на обичну или т. 3. дрчву струшку сл. 3. и на криву струшку, која се још зове и дубачком сл. 4. Њима стругар струже дрво на своме стругу израђујући све предмете, који су већ напред поменути.

Као што се и алат стругарев дели у главноме на

тако су исто и послови који се тим алатима врше двојаки. Стругар обрађује дрво на стругу или споља — он га струже — или га обрађује изнутра — дуби га.

Спољашност својих израђевина обрађује стругар обичном или правом струшком, а унутрашњост кривом струшком — дубачком.

Далеко би ме одвело као бих хтео да опишем посебице израду свију производа стругарских на овом простом стругу, али, да би се ипак разумело какви се све послови могу вршити на овоме стругу узећу да опишем израду једнога најсложенијега предмета ове производње, за чију израду треба доста стругарске вештине, па да се изради тачно и лепо на овоме простоме стругу, а то је израда чутура.

Израда чутура (буклија) спада у најтеже израде ове врсте и при изради чутура јављају се све врсте радова, које се у опште и могу вршити на овоме стругу, па сам због тога и узео да опишем ову израду.

За израду чутура највише се употребљава јаворовина, она је на згодније дрво за израду чутура, јер се даје лепо обрађивати, у свима је правцима приближно подједнако тврдо дрво, при сушењу подједнако се скупља у свима правцима, а то су све услови које треба да има дрво од кога се граде чутуре. Али чутуре се праве још и од млеча, па и од буковине (простије чутуре).

За израду чутура узима се сирово дрво, једно због тога, што га је лакше обрађивати, а друго и стога, што је потребно, да се чутура суши већ као израђена, издубљена и избушена, па да може да стегне свој

пршиварач на трбуху, о чему ће бити објашњења мало ниже.

Кад се избере дрво за израду чутура (не сме имати чворова) оно се прво брадвом отеше толико и тако, да остане што је могуће мање за обраду на стругу. Кад се тако припреми дрво, онда се оно набије на канџе у вретена ш, па се покретна глава (1 дотера и лаким ударцима по њој забије шиљак 5 у дрво спремљено за обраду, угонећи клин е у просек притегне се и утврди глава (4, за пречаге сс. У пијавице тт увуку се куке % и уз њих прислони наслон за струшке. Све. се то удеси тако, да дрво при обртању не закачиње ни за што.

двоје,

Кад се сад притисне ногом на подношку п, онда се калсм К повучен врвцом заједно са осовином ши црветом спремним и намештеним за обраду, обрће; пусти ли се подношка, онда се кретаљка Р исправља,

У“