Српски технички лист — додатак

Стр. 12

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ«

_ Год. ХТХ,

Средњи н обални стубови и крилни ЗНДОВИ.

Конструкција обалних стубова и њихових фундамената управља се према моћи ношења самога земљишта. Често се конструкције морају тако извести, да притисак на дно темеља не пређе дозвољену границу напрезања при потпуном оптерећењу моста. Обални стубови граде се од бетона или камена (сл. 22). И крилни су стубови са успехом извођени од ојачаног бетона. Средњи стубови од бетона код гредних мостова граде се као јармови или као пуни стубови; На стубовима и јармовима граде се ледобрани и због њихове незнатне ширине они незнатно сужавају профиг за протицање воде. Ако се обални стубови зидају од камена, онда треба лежишта за носаче израдити од армираног бетона са претпоставком да су темељи добри и сигурни

Код мањих распона до 8 мет. носачи се полажу непосредно на обалне стубове и да се носачи могу лакше покретати, њих не треба спајати са стубовима. Код већих распона носачи се полажу на гвоздене лежишне плоче од 12 —14 мм. дебљине (сл. 23).

Доње појасеве ипи дуваре носача треба међусобом спојити попречним везама од ојачаног бетона нарочито код већих висина носача и већих распона. Ова укрућења не треба продужавати до горње плоче, . да се неби спречило еластичко кретање појединих делова (ел: 28.)

Обални се стубови по правилу везују за обалу паралелним крилима и кеглама. Пошто је код мостова главна ствар цена стубова, нарочито кад треба већа количина мареријала, онда се стубови граде од ојачаног бетона, код којих се земљишни при-тисак занемарује. Главни носачи моста завршују се у чеони зид који је спојен са једном хоризонталном темељном плочом са одговарајућим бројем ребрастих дуварова. Стабилност једног таквог стуба угаоног облика условљена је сопственом тежином и теретом насипања. јаки ленгери (котве) одржавају потребну запетост главних носача. Мостовски стуб израђен од армираног бетона показују сл. 24—27. Крила

и чеони зид израђени су у облику угаоног потпорног зида и имају укупну висину од 9.50 мет. Четири мостовска носача спојена су мебусобом са једном попречном гредом на лежишту која је са обе стране по дупрта нарочитим ослоначким стубовима. Ол. 24. представља изглед обалног стуба. Чеони је зид обложен цементним плочама, међутим спољашњи изглед стубова израђен је од квадера пешчарских ради пријгтнијег изгледа: Ови су квадери у исто доба при бетоновању служили као оплата. Вештачке обложне плочице су 4 см. дебеле и утврђене су за зид помоћу жице. Да би се мостовски посачи могли на стубове чврсто узидати, могу се стубови израдити од бетона и носеће шипке да се укотве у стубове (сл. 28.) Сличну конструкцију представља и сл. 29. где је примењена

занитована конструкција. Има да се напомене, нарочито за мостове преко |

река, да дно темеља треба што дубље поставити, због промене речнога дна и подлокавања.

Сондажа земљишта је неопходно потребна, да не би усљед попуштања темеља наступиле хрђаве последице. Најпробитачније је фундирати на бетону где се може и оплата употребити. Код сумњивог земљишта, препоручује се, фундирање на шиповима, где дрвене шипове могу да замене бетонски, који се нарочато препоручују кад је стање подземне воде променљиво. Код врло дубоких темеља фундирање на ши-

'повима, дрвене шипове могу да замене бетснски, који

се нарочито препоручују кад је стање подземне воде променљиво. Код врло дубоких темеља фундирање се врши тонућим бунарима или пнеуматички са кесонима. Кад мостовски носачи слободно належу на стубове, морамо се постарати да имају 2. см. широку завршну фугу из обзира на утицај темепературе. Носачи се везују са земљиштем полагањем блеха или као што то сл. 21. показује, намештањем нарочито саграђеног блеханог олука на обе стране. Покривање завршне фуге врши са асфалтом или обичним насипом, да се неби прашина и песак скупљали на ле-

жиштима.

Ограда се гради најчешће од гвожђа, која се једновремено полажу у бетон, ради везе са бетонском конструкцијом. Употребљују се пуне или решеткасте ограде, које се или нарочито утврђују у мостовсни патос (сл. 40.) или се утврђују на перо и жљеб.

Основне облике гредних мостова показују сл. 30. до 32. Кад се распон и ширина моста незнатни, онда је довољна форма у сл. 30. Са увећањем распона, повећава се наравно и висина обе носеће греде. Ако је потребна већа ширина коловозне плоче, онда се према сл. 31. плоча може да подупре попречним носачима као иса консолама са стране. Код ограничене конструктивне висине на место две високе узимају се више нижих греда (ребара) сл. 32. У овом случају нису потребни нарочити попречни носачи, пошто је распон појединих делова плоче нормалан. У сл. 33—40 изложени су некоји разни попречни пресеци мостова, из којих се може да види распоред арматуре, пешачких стаза, олука и ограде.

Да би главни носачи имали лепши облик даје им се у средини већа висина која одговара линији момената савијања (сл. 41.)

И МдПег-ов систем носача употребљен је за друмске и жељезничке мостове. Ребра овог носача армирана су пљоснатим гвожђима, која су обешена и савијена у облику рибљег трбуха. На овим пљоснатим гвожђима занитују се мала угаона гвожђа, а арматура ребара учвршћена је на лежишту. Плоча је армирина са 1 гвожћем и она се полажу у плочи управно на арматуру ребара. [10јасни носачи производе само вертикалан притисак на стубове. Због тога стубови могу бити и тањи. У опште за Мбђег-ове мостове могу се употребити и постојећи