Српски технички лист — додатак

__ Стр,. 12

Год. ХТХ.

Ове израге није тешко прорачунати. Пре свега | одстојања х и у. Затим треба за лучне тачке одреди-

треба из датих одстојања х' и у а из једначине З9 и и 40 израчунати одстојања осовина пи у као и нова

ти статичке моменте 9ЈЕ и тиме су дати укупни изрази за суме. За ову цељ нека послужи следећа табела:

п

За прорачун количина Т и С важи оно исто што је за њих речено у тач. 4. другог одељка. Сад се могу из једнач. 56 да одреде моменти савијања М и из једнач. 57 нормалне силе, Х;а из овога се израчунава неповољно напрезање за сваки пресек. |

Ако се хоће графијским путем да изврши статичко испитивање (а, сп. 7.) онда пре свега треба одредити одстојања оса по и у. Тога ради замиспићемо да су бројилац и именилац једнач. 39 и 40 умножени са неком произвољном силом 6, дакле да је;

ћ РА 1

ИМ а ве“ = пе Ре

Неха ове силе с у лучним тач«сама дејствују једанпут паралелно са осом л К, а други пут паралелно са осом К, К,, па ће се одстојање оса пи у добити као одстојања садање резултујуће силе по од осовина АК, и К, К, или што је једно и исто, нове бу осе“) дате правцима обеју средњих сила, Сада треба на познати начин са оптерећењем од сила 0,',... нацртати линију момената савијања за слободно подупрти носач дужине |, па ће тиме бити одређене и ординате ш т,.....јтт, које одговарају лучним тачама. Израз за 6 гласиће:

је = рат И овде се хоризонтални потисак одређује слично

као и код лука са два зглоба а добијају се и слични обрасци :

%) Одредба ових оса није прелстављена у сл. 7,

п п п п 2: у3= гај = = д%=.. 2 у —

рад апрт Мт _ Т Ру ау (ту + 0)

Упрошћена примена једнаких смањених размерника (ау == ау) за ординате које овде дејствују као силе, као што се види, није извршљива и рационална, апи се ипак зато могу узети једнака полна одстојања. даклв рт == ру == р. Тиме ћемо за хоризонтални потисак добити израз

н— ра ап ("т )

ау (ту + с) 5 „У где је: : Т КЕгт] зес а = = 62). ат Р рад ап Р Ра И уз С пази КоВ ес“ 0 ау р ауРрЕ, 63).

Метода како се одређују количине упи у види се из сл, 7. а одредба малих дужина би тачке 4. другог одељка.

Бројилац у изразу за Х представља статички моменат идеалне силе ш која дејствује вертикално у лучној тачци и однесена је на осу х—х. Биће:

с види се из

п п У х = р4 > тх Ш 1 Слично се добија и именилац као статички моменат идеалних сила х које дејствују у лучним тачкама а

однесене су на осу х—'х. Отула добијамо след. образац,