Српски технички лист — додатак

Роде ХХ

"Рд 210 ' рт! та ах рх х

Хов==

пио

На исти начин као код хоризонталног потиска можемо и овде узети, једнака полна одстојања рт)! == рх == Р' (Са овом претпоставком добићемо: рад аза јул)

Х : . « "4 “ . . . ах ух .

64.

Да би У, мсгли графијски да одредимо, умножиБемо бројилац и именилац са произвољном количином 2 и онда је:

5 25 7, = 7 Е === —__ п5 15

ра > 2

Сада добивени израз

п мо

1 па

означава одстојање резултутујуће силе пр од сила о, које дејствују у крајњим тачкама ордината ш паралелно са осом Ор и овда можемо написати:

Меша ратне 6 «7 вук # 059 Моменат савијања је сада дат изразом алт (тупа -- 5 ра ата" ул! м раја — рада (та д-6) _ _ раза то || ау (ту += 0) ах луХ — рада или М= "р4џи . .. . . .. .. . 66. где је ата (ма = 6) ап" уупо' (реда а = ин у = === === А та. 67, ау (ту + 0) ах ух

(рдинате фр линије моменатг савијања добићемо на тај наћин, када од ордината :! одбијемо х и у, који су по предњим односама графијски изме. њени, каб и дужину 2. Тако добивене тачке спојене међусобом, дају линију момента савијања представљењу у сл. 8.

За одредбом напрезања у пресецима требају нам још и нормалне силе. Ове ћемо одређивати из једначине: = Н сову + (5 = Х) за Ако се хоће статички да испита узидани лук пв методи потпорне линије, то треба прво одредити количине Н, Х и 2 из једначина 61, 64 и 65 што се даје графијски лако извршити. Сада можемо да израчунамо дужине, које утврђују положај закључне линије 0, 0, од потпорне линије.

: Стр. 13, По сл. 6 је еј а но: џ И ба == 6, не (1 п) Са обзиром на једнач. 45 и 46 добијамо; сеп (Авфвади: = Ме у мен исл зиин 68). И РА) , === >6 - Ч—п) Зи 59)

Потпорна ће се линија добити на познати начин

| као верижни полигон помоћу плана сила из терета (

са полним одстојањем Н. Одре ба неповољног напре-

зања у појединим пресецима може се слично учинити као и код лукова са два зглоба (Срав. стр. 8.),

5). Статички прорачун узиданог лука са променљивим оптерећењем.

Као год код лука са згл;бовима на ослонцима тако исто ћемо и овде по методи са утицајним линијама најбоље доћи до цељи. Тога ради ће и овде бити потребно, да се прорачун врши засебно од утицаја промене температуре.

Овде се имају да одреде утицајне линије за хоризонтални потисак На %), сила Х и момената 7. Исто тако и овде са обзиром на једнакост образаца (в. тач. 5. другог одељка) можемо утицајне линије хоризонталног потиска представити са верижним полигоном од идеалних сила у, које вертикално дејствују у лучним тачкама (в. сл. 8) и онда је:

ћ Н = р—=-–_—___ .. У Сато име где је __К. 5 з0е“ « Ину Ћ, : . МТ).

Дужину ту добијамо на исли начин као и код лука са два зглоба, цртањем верижног полигона идеалних сила у, које дејствују у лучним тачкама паралелно оси у--у, и последње стране верижног полиго-

на одсецају на овој осовини комад уу““

Сличан је поступак и за одредбу утицајних линија силе Х. Пошто је:

#У Ради простоте писаћемо Н на На

#%) Наравно да оба плана сила из идеалних сила у, које вертикално и косо дејствују, имају исту размеру и исто полно одстојање.