Српски технички лист — додатак
Стр. 70.
оналан пресеку |, и кубу брзине, с%, и онда имамо:
веша и 22
[С (С— УУ) + 84
При томе бисмо морали узети, да је струјање ваздуха паралелно са осовином вртешкином. То међутим није тачно; на против брзина с ће пре представљати само пројекције стварних брзина које одступају од вртешкине осовине својим правцем. Да бисмо и то унели у рачун, треба Е" да поделимо са још једном коефицијентом ђу који би био мањи од 1 и свакако зависан од односа између брзина у и с као и од облика вртешкиног ; према томе наравно ништа се у опште одређено не може рећи О уу, и ми добијамо :
Во ДЕНИ. 2оту
Вртешка врши рад 8.у, ако се са силином 5 и брзином у у напред креће. Као ефекат вртешкин добијамо дакле :;
[с (с — у) + ~ 251 2..... (54)
он с У (с—у)
ћу == - то:
Е у о 2 8 ос“ (о (Еау с“ Ору [ ( ) -У С ] и, ако ставимо :
онда је:
пр нем Еј Зи пи: 486) 1— = << у
а према једначини (54):
РБ Е= --=-' 2ођу
и према једначини (53) и (55):
воштане 8
С] — 05) = у 65] 11... (57)
(рој. (58)
Под именом слиш (5Пр) код вртешке, односно пропелера, разуме се однос
На основу тога можемо да пишемо и:
и 2ђу 8(1— 5) црв ан ШИ Р Пас ја тији | (2— 5)5 4 ~
при чему је пак уу и само функција од с односно
5. Вредност 5 достиже свакако при извесној вредЗи ности од " т.ј. —, свој максимум. Ако се у при
2
константном броју обрта, т.ј. константном с, промени, онда се мора и б и ф променити.
„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ,
Год. ХХ:
Ако машина за летење, која има да се креће у напред, има непроменљив облик и положај у правцу кретања, онда је њен отпор у кретању према раније реченом пропорционалан са у; њега дакле можемо ставити = К, у“. С друге стране опет он мора у равнотежи бити са кретном снагом вртешке 5, те према једначини (53) односно (58( и (65) имамо:
Ку о ве НЕ ве == у) == о о ; К 1= — пен ИЕ а 18 т
Према томе ће, ако је брзина лета као и остали односи прописана, равнотежа наступити само при извесној вредности 0, коју можемо одредити из: арене о: Е -- . и „(88
0" Р.7 )
С друге стране опет, ако ради мотор, који служи за кретање вртешке, са једнаком снагом у сваком свом ходу, што је нпр. случај код мотора са клипом а без регулатора, онда је његов рад пропорционалан броју обрта у минуту, т. ј. једнак је производу К', п, па пошто је и с пропорционално п, онда је тај рад раван и К,с. Рад пак, који | захтевамо од мотора, је, као што.смо одредили већ, према једначини (54) односно (57).
Е=_17 (— ои 2 Оту Равнотежа ће бити, ако је: пи
[бе ва Ета сав Ко Уб, 2Е у при чему је о, према горњем одређено помоћу једначине (59). Из тога излази:
|/ ___ зет Ку (1 6 Е|- У)
Са тим је међутим одређен и број обрта мотора као и брзина лета у.
Из свега овога излази да један дат мотор, са вртешком одређеног облика спојен, и у направу одређеног облика уметут, само једну у напред одређену брзину у може дати тој направи. Пошто с друге стране опет једна потпуно одређена брзина У мора бити постигнута, ако хоћемо да наступи лебдење, онда је јасно да се само подесним стицајем свих гоменутих околности може успех постићи.
Горе речено вреди на исти начин у осталом и за ваздушне лађе!) само што су овде прилике у толико повољније, што постигнута брзина или брзина, која има да се постигне у није тако тесно
(60)
(| ==
1) сравни 2. 1908.
год. стр. 1185, Херреш: Егјаћгипреп ни Ваџ уоп Ги асћ еп,