Српски технички лист — додатак

Год. ХХ.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ Лист“

(Стрит.

ограничена. У оба случаја се може, ако постигнута брзина није довољна, у извесним приликама постићи повећање брзине, као што излази из једнач. (60) 19 смањивањем пресека Р, 2% повећањем К, т. ј. у првом реду променом у висини хода вртешкиних пера, претпостављајући, да се променеод К, односно К' не желе или да нису могућне.

Ни у ком се случају пак (изузев случајности не може променом једне од тих количина постићи најбољи резултат, јер се тиме о опет мање више својевољно одређује, а максимум ефекта вртешкиног одговара само једној потпуно одређеној вредности од с, Таква једна промена мора дакле да буде последица само дубоке студије свију појединих познатих околности.

Та сложеност прилика и околности објашњује нам, без обзира на друге околности, које смо већ делимично проучили, и о којима ћемо у доцнијим расправама још говорити, колико је много опита и покушаја потребно, пре но што се са једном машином за летење постигне успех.

Први успех ће се свакако увек у томе састајати, што ће аероплан краћу дужину прелетети. Величина ове дужине зависиће од стабилности целе

направе и умешности, са којом машиновођа ову.

стабилност уме да одржи, не узимајући наравно у обзир мање или више неповољне спољне прилике Ако се баш при тим првим покушајима десе рђаве околности, тако да се услед изгубљене стабилности поломи аероплан или поједини делови, онда "ће се машинођа тек полагано и са великим трошковима моћи довољно извежбати. С тога треба аероплан, који у напред обећава што је мог /ћно потпунију

сигурност за одржавањем стабилности, свакако претпоставити другом ком мање савршеном. И у том ће се правцу даљи развој и усавршавање свакако и кретати. Лаки аероплани у томе правцу надмашују тешке и гломазне. Код лаких аеропланова довољна је једна промена у положају машиновођина тела па да измени тежиште целокупне направе и да дејствује на супрот,случајним моментима претурања. Тако исто, за брзо стављање у покрет крмила потребна је сразмерно мала снага. Код тешких аероплана је тежина машиновођина према укупној тежини целе

направе врло мала и без утицаја а направе за крмањење дејствују само онда, кад се велика снага употреби, Да би њима могао машиновођа да рукује, потрени су дакле преноси, који брзину дејства у моменту опасности отежавају, ако је и не искључују. То су те околности, које нам дају права да тврдимо, да су тек лаки мотори могли да омогуће решење питање о лету са аеропланима, али само дотле, док не будемо успели да постигнемо аутоматско одржавање стабилности, одн. докле год то аутоматско одржавање стабилности не буде било могућно.

У питању, да ли преимућство припада ваздушној лађи или аероплану тешко се је одлучити; обе направе су по својој врсти и дејству и сувише различите За цело ће обе једна поред друге моћи егзистирати и ако за разне сврхе. Код обојих расте утрошак у ралу са рашћењем корисног терета, али у коли“ ко се без испитивања у појединостима може закључити, брже код аероплаиа но код ваздушне лађе. Али једно изгледа да је вероватно, да ће аероплан одржати победу над ваздушном лађом у ширењу њиховом у области шпорта.

Прелазне кривине код железница.

Рт технике К. ЖМајотек у часопису Огеап и Ффее Еомзећије дез Ејепбаћимезелз изводи једначину за прелазне кривине по сасвим другим принципима но што је до сад рађено.

Пошто критички пропрати недостатке до сад примењене прелазне кривине, он поставља ове услове :

1). Вредност полупречника кривине мерена у оси колосека као и у оној линији коју описује пројекција тежишта воза мора се потпуно мењати па зато мора и надвишење у прелазном луку бити изведено по непрекидној линији, без скокова,

9). (оса колосека мора бити сведена линија чији полупречници кривине на сваком месту одговарају дотичном надвишењу, те се вредности полупреч-

ника кривине морају поступно мењати од о = ~ до о == т колико износи полупречник дане кривине. 3). Линија коју описује тежиште мора бити такође непрекидна крива линија чији полу пречници кривине поступно опадају одо=9гедосо т. Рачунске количине имају овај значај. у - висина надвишења на ма Ком месту прелазног лука.

у == апсциса дотичне тачке мерена од почетка прелазног лука

"јп== нагиб надвишења на превоју

ћ = надвишење у кривини

! = дужина прелазног лука

о = полупречник кривине у оси колосека

0, = " „ прелазном луку

||