Српски технички лист — додатак
Стр. 34.
„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“
Год. ХХ.
Време грађења је трајало 4. месеца, коштао је 30000 марака а употребљено је 8370 кгр. гвожђа и 440 ш бетона.)
Овај овде описани мост чини у исто доба и прелаз ка таквим мостовским облицима код којих се пуни носећи свод расчљањује у поједине луке (појасеве). На место избушених подужних дуварова, који почивају на луку, узимају се поједини стубићи (подупирачи) за пренос терета са мостовског патоса на носеће појасеве (лукове) (Сравни основне облике у сл. 25 до 98)
Извршени лучни мост на главој прузи Ропац-убтћ Ттецећ пееп (сл. 151 — 154) постављен је преко жељезничког усека под углом 69". Два лучна ребра по 24 мет. чистог отвора и 6,20 м. висине стреле, имају у темену пресек 55 Х 85 см, а на ослонцима 70 Х 50 см. Арматура преломне фуге види се из сл. 158. —На одстојању 40—50 см. као и дуж обима а и дијагонално постављене су узенгије (окр. гвожђе 7 тип. пречника.) Изнад ослонаца су постављене дилатацијоне фуге. Терет са колосека преноси се на лук са појединим 35 см. дебелим стубићима,
За сигурнији пријем сила од притиска ветра предвиђени су изнад лучних ослонаца јаки попречни рамови. Сем тога сра-мерно узани мост добио је ка ослонцима један мали нагиб. Од ослонаца носећег лука постројени су са обе стране гредни носачи који имају нарочите темеље испод нагибног стуба, а сем тога су повезани и попречним гредама које леже у самом нагибном стубу.
За лучна ребра се израчунава потпорна линија за симетрично оптерећење. За одредбу лучног о6лика била је меродавна потпорна линија од симетричног оптерећења. Изабрати сложени лук незнат' но одступа од поменуте потпорне линије. Пошто је арматура распоређена сваки ребрасти лук бетонован је за 1. дан, за стубове је требало два а за патос 5 дана. Мешавине бетона биле су у размери 1:45 до 1:5. Видне су површине штоковане.
4.) Пример:
Статички прорачун једног друмског моста (Ребрасти свод) Сл. 155 до 176,
Свод има 14 мет. чистог отвора. У недостатку податка узето је, да је висина стреле 1,10 мет.
Конструкција се састоји из три ребраста лука са таваницом између њих. Тиме је постигнута корист да насипање буде минимално и да се хоризонтални потисак Н умањи. Ширина свода терена између ограде исноси 5,50 мет, ширина коловоза 4,90 мет.
Обални је стуб израђен у виду греда и тиме уштеђен материјал. Ребра обалног стуба образује
2) То је у Америци, где је надница два пута скупља но у Немачкој, где би цена била мања. '
продужење сводових ребара. Тежина стуба је допуњена земљаним насипом.
Чеони зидови представљају продужење спољашних ребара, због тога је и ограда бетонована на спољашњим ребрима. Ван свода су чеони зидови 30 см. дебели и положени на обални стуб. —
Оптерећења а) стални шереши
армирани бетон... = 2400 кгрм> НАВИШЕ пасом и. И а о О Од шљунак.исснег, . . : . = 400,
6) прелазни тереши
1) Парни ваљак од 17,5 тона стварне тежине (сл. 157) увек у неповољном положају
2.) равномерно раздељена људска навала од
360 кгрм“. Дозвољена напрезања 240 у бетону ни . == 40 кгрсм“ у гвожђу · == 1000. 7 У МЕ анти срести == 4,
1) Испитивања једног лучног ребра. Ра“ чун ћемо извршити за једно средње ребро које је на ослонцу 1,00м. а у темену 0,40м. дебело. Ширина ребра је = 60 см.
Ширина оптерећења по сл. 158 за ово средње ребро износи 2,75 мет.
Свод је прорачуњен по основима еластичке теорије и то помоћу Ландсбергове приближне методе Унутарња своднина свода представља једна парабола са висином стреле 136 т. (= 22 74). Онда је за прорачун лука меродавна висина стреле
0,40 2
[= 1,86 — 0,46 + —_ А ОГ и.
Испитивање се простире на 1. мет. мостовске ширине,
Чист отвор свода раздељен је у округли број ламела (10. комада) тако, да дакле у темену не дејствује ни један терет. Ламеле су 1,40 м. широке а на ослонцима због косо лежеће ослоначке фуге 1,60 Тежина појединих ламела сљедећа је:
(7 == (61 Шљунак = 1,4. 400 . . == 560 кгр Масише. ле. о а паша ле ле += = Плоча (Реске) . . = 485 , Лучно ребро = ~ аб . 2400. 1,40 = 294 , (3 ==+46: 1289 кгр == 29:58 Ср == ан Шљунак == 14.400. . . = 560 кгр. Насип = 1. 14. 1600. == 56.»
== У