Српски технички лист — додатак

Год. ХХ.

1. Лучни носач са три зглоба статички је одређен, дакле примена еластичке теорије постаје излишна и може се простим рачуном прорачунати.

2., Напрезања у своду су независна од утицаја температуре, од попуштања обалних и средњих стубова, од гњечења сводног материјала и напослетку од пријема и испуштања влаге. Готово су сасвим искључене пукотине усљед сасушивања дрвета на скелама и усљед тонења сводног темена при скидању скела. Сви ови прописи важе на име само за плитке сводове од ојачаног бетона.

8., Јачина бетона на притисак може се, код мањих армираних сводова, искористити до крајњих дозвољених граница, са свим противно пропису за узидане сводове. Избором већег дозвољеног напрезања у бетону постизава се такође и уштеда у количини материјала.

Нерацијоналност мостова са зглобовима, наспрам напред именованих користи, већином је од незнатне важности и само се у специјалном случајевима узима у обзир при избору система (пљоснати сводови са великим распонима, попуштање ослоначких стубова и штетни утицај температуре), а састоји се у овоме:

1.) Повећање трошкова око грађења и одржавања, који су врло осетни нарочито код мањих распона, и које проузрокује нарочиту пажњу при избору материјала и при монтирању зглобова;

2., Ружни облик у естетичком погледу услед повећане дебљине на срединама лучних кракова (сл. 204) Код мањих напрезања у темену и ослонцима и када је прелазно оптерећење мање онда ова појачања могу отпасти.!)

3., Тонење сводног темена знатније је кад се скеле уклоне.

Кад се не искористи највећа дозвољена граница напрезања онда количина употребљеног материјала за сводове са три зглоба може бити већа но код узиданих сводова са претпоставком да су условљена подједнака напрезања. Ипак треба имати на уму, да је степен сигурности конструкције у првом случају знатно већи. Пошто потисак свода код лукова са три зглоба може испасти већи него ли код узиданих конструкција, потребни су јаки и масивни ослоначки стубови.

Једном је већ напоменуто, да се зглобови скоро увек остављају отворени. Они су одоздо по правилу увек видни, а на чеоним странама моста су маскирани са бетоном покривеном фугом довољне ширине а са горње су стране покривени са армираним бетонским плочама заливеним са гудроном

1.) Кад се правилно поставе зглобови у ослонцима, може се шта више са најмањим додатком материјала створити облик свода акодкога се, као и кодузиданих лукова, јачина свода почев од ослонца ка темену равномерно смањује. —

„СРПСКИ ТЕХИЧНКИ ЛИС“

Стр. 43.

(наравно кад је насипање пуно). Сем тога су изнад свода потребне и дилатацијоне фуге, које се покривају као у сл. 78 и 79. Услед врло великог напрезања (до 80 кгрем.“) потребне су нарочито боље мешавине бетона за лежишта зглобова (1:83 или 1:1:2%,). Код армираних бетонских мостова до сада су зглобови ретко примењени, ипак за то нема никаквих тешкоћа, да се употреба оваквих зглобова распространи и код армираних бетонских сво-

дова. Код мањих распона (Могзсћ даје границу до

38 м.) препоручују се покретне фуге са оловним плочама које дејствују слично као и зглобови. Оловне зглобове увео у. Геђђгапа, разуме се, као провизорне зглобове. Дозвољена гњечења износе 70 до 100 кгрем.“ кад фуге нису изливене са цементом Дебљина ових плоча је око 20 мм. ширина 15 до 20 см. и дужина 60 до 80 см. која се управља према дужини суседних квадера. Ове се плоче полажу између гранитских или бетонских квадера или се полажу непосредно у свежи бетон (1:6), да би се омогућило равномерно преношење терета.

Сл. 205 до 207 показују распоред зглобова у темену и на стубу једног пројектованог железничког моста са 5 отвора по 30 м. распона; дебљина у темену је 55 см. на ослонцима 70 см и у средини кракова по 1,0мет. Уметнуте оловне плоче имају 10 мм. дебљину, 10 односно. 24 см. ширину и 90 см. дужину. У одстојању на 20см. положене су у бетону унакрсно округле шипке свака по 16 мм. пречника, да би спречиле клизање кракова са ослоначких стубова. Суседни бетонски квадери израђени су у размери 1: 3 — Да фуга на зглобовима остане отворена полаже се у бетон једна пантљика од лима.

На место укрштених округлих шипака поло-

жено је, на мосту у Диселдорфу, у бетону а нор-

мално на додирну површину стојеће плоснато гвожђе пресека 100. 15 мм. у одстојању 1,0 м. Оловне су плоче биле 25 см. широке и 8 мм. дебеле, да фуге остану отворене, при израдч ослонаца за кракове, употребљене су армиране бетонске плоче које су раније израђене и у стврднутом стању узидане и служиле су уједно и као оплата. Сталну везу између ових плоча и масе кракова одржавају округле шипке снабдевене са кукама.

Камене зглобове применио је прво Кбрске јер су ови јефтинији од гвоздених зглобова, али ипак нису практични јер се њима теже рукује због њихове велике тежине. Одговарајући камени делови зглобова имају разне конвексне и конкавне кривине и ове последње са већим полупречником. Специфично гњечење испада у толико мање у колико зглобови имају више додирних површина, дакле, у колико има мање разних полупречника кривина, али је ипак у толико и теже фиксирати резултанту при тисака. Најбољи је материјал за зглобове чврст