Српски технички лист — додатак

Стр. 44.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Год. ХХ

граншт. Квадери треба по могућству да имају једнаку ширину и висину. За максимално гњечење на додирним местима узима се 150—200 кгрем.

Да се евентуалне мале грешке на кривим површинама зглобова изједначе, умећу се, између зглобних квадера плочице од меканог олова. Плоче од асфалта или азбеста мање су употребљиве, пошто се могу сувише стињити. На једноме мосту узете су 2 мм дебеле и 25 см широке оловне пантљике, које су метнуте између два месингана блеха 00,08 мм дебелих за то, да се умањи трење зглобова. У место месинганих блехова, могу се узети око 0.1 мм дебеле бакарне плочице.

На једном је мосту ослоначки квадер израђен равно, а почетак свода израђен је са кривином од 5,0 м полупречника. Додирна су места узета по 8 см. ширине и полирана су тако, да се је могло рачунати на специфични притисак од 280 кгрсем“

Камени се зглобови рачунају по обрасцима од Нел1-а или Корске-а,') али резултати добивени из тих образаца не одговарају стварним захтевима јер су основанијна сумњивим претпоставкама. У сваком случају најбоље је претходно испитати јачину дотичног каменог материјала. Ово важи и за зглобне квадере од бетона и армираног бетона. Они имају већег првенства јер су јефтинији и трајашнији, граде се у чврстим калупима тако, да они још приузиђивању имају довољан степен тврдоће и довољну јачину на притисак. Коефицијенте трења је врло тешко одредити а специфичко напрезање на притисак износи највише 90 кгрсм. Бетонски се зглобови дакле могу употребити само за средње распоне. Код бетонских зглобова на Гешпе-мосту у На!деп-у (50:50 -см.) конвексне су кривине израђене са 2,0'м полупречника а конкавне са 3,13 мет. Ови су бетонски зглобови израђени у мешавини 1. део цемента и 2. д. опраног и просејаног песка и 2. д. опраног шљунка. Мешање је извршено машинама. а количина воде тако је одмерена, да је бетонска маса по свршеном набијању постала нешто пластична. На место скупих ливених гвоздених калупа за заокругљене површине квадера употребљени су калупи од тврдог гипса,

За бетонске зглобове на мосту преко Мозела у бапуаре код Меца употребљена је ова мешавина 1. део цемента -- 2. д. песка од 0 до 7мм величине зрна -- 2. д. доломитског шљунка од кога је по једна трећина имала величину зрна од 4 до 15, и од 25 до 35 мм.

Гвоздени зглобови дејствују најпробитачније и стварни практични ефекат може се само код њих да увиди, јер много боље дејствују него сви досада наведени зглобови. Као рђава страна може се означити, да нису заклоњени од климатског утицаја

1) Види Српски Технички Лист од 1891 год. стр. 7,

=== =

и да су сразмерно скупљи јер мање трају. Да би се постигло равномерно преношење притисака, препоручује се, да се једна оловна плочица око 4 мм дебљине уметне између зглоба и ослоначког квадера. Сл. 208— представља један армирани лучни бетонски мост са зглобовима, у Мтегздог - Веттп од округло 30 м чистог отвора а сам распон износи 94,40 м. Испуштени краци на ослонцима имају на првом месту задатак да на преломној фуги спрече и иначе знатно дејство линије притисака и да створе могућност, да свод, као и кад је узидан, буде приметно тањи ка темену, од 75 на 40 см. Смањивање дебљине од 75 на 65 ка ослонцима је незнатно. Неоправдана је претпоставка, да је најбоље, да се зглобови на ослонцима поставе на истом месту, где падају ослоначке фуге (код узиђивања). Испуштене краке на ослонцима са којима се обални стубови одупиру на лукове, као у сл. 208 не треба сматрати као повољно изабрате делове. При насипању од 25 см до доње ивице шина, узима се за стрелицу Ма део распона.

Зглобови су израђени — слично као и покретна лежишта са чеповима (Војтеп ррјавег) код гвоздених лукова—са лежишним столицама од ливеног гвожђа између којих је уметнут цилиндрички челичан чеп. Овакве зглобове представљају сл. 209 и 210.

Зглобови са ваљцима од ливеног челика имају мање полупречнике но камени зглобови. Више су за препоруку са теоријског гледишта, јер се њима може тачније да фиксира положај резултантне линије притиска. Сл. 217 представља конструкцију једнога зглоба на једноме мосту у Цириху, који је по Меланову систему израђен од ојачаног бетона. Ради поделе притиска на већу површину бетона овде је на место квадера израђено гвоздено сандуче, које је склопљено од лима и ваљаног гвожђа.

На мосту преко Изара код Гринвалда делови лежишних ваљака израђени су из једног комада од ливеног челика са углађеном површином и између њих и армираних бетонских квадера уметнута је оловна плоча од Фмм дебљине. При изради ових бетонских квадера, који су изливени у калупе од ливеног гвожћа са такође углачаном површинама, арматура је подједнако распоређена на целој висини, пошто се при извршеној проби показале пукотине на пробним телима у доњем мање армираном делу. Да би се челични зглобови сачували од рђе, фуге зглобова заливене су са цемент—малтером. У средини фуге убетониран је један слој асфалтног фил-

ца, да би се очувала покретљивост зглоба. Мостовски сводови, израђени по Меланову

систему, врло су подесни за уметање зглобова, јер се могу врло лако и чврсто да монтирају са ребрима саме арматуре. Код Мелановог моста у Рауеђасћ-у (в. сл, 187.) начињен је само један зглоб у

Рив