Српски технички лист — додатак

(Стр.- 10. оналан пресеку Е, и кубу брзине, с“, и онда имамо:

== „таи [с (6 — У“) + м 5] 2Е

При томе бисмо морали узети, да је струјање ваздуха паралелно са осовином вртешкином. То међутим није тачно; на против брзина с ће пре представљати само пројекције стварних брзина које одступају од вртешкине осовине својим правцем. Да бисмо и то унели у рачун, треба Е" да поделимо са још једном коефицијентом уђу који би био мањи од 1 и свакако зависан од односа између брзина у и с као и од облика вртешкиног ; према томе наравно ништа се у опште одређено не може рећи о уу, и ми добијамо :

| 2) МЕЛРИНЕ па 68] | сиве (54) дођу

Вртешка врши рад 5.У%, ако се са силином 5 и брзином у у напред креће. Као ефекат вртешкин добијамо дакле :

из с“ (с—у) УВА нон 5 икА] јака 2 __ 3 дат [с (с уз) + еј] и, ако ставимо: пуааћау ар "тог њу ли с онда је: 2 6 (1 ке пора а пе ври џет рано Бе 1— 7 + м а према једначини (54): је у та == З[1— 0) + у 05] ..... (57) 2ођу и према једначини (53) и (55): 5) == НИ с(1— 0). . . (58) Б

Под именом слип (ЗПр) код вртешке, односно пропелера, разуме се однос

На основу тога можемо да пишемо и: Оту 8 (1 = 5) (2— 55 -– 7

при чему је пак уу и само функција од с односно в, Вредност „5 достиже свакако при извесној вред-

феевн

. У ности од “ т.ј. —-, свој максимум. Ако се У при с

константном броју обрта, т.ј. константном с, промени, онда се мора и с и ф променити.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ,

Год. ХХ'

Ако машина за летење, која има да се креће у напред, има непроменљив облик и положај у правцу кретања, онда је њен отпор у кретању према раније реченом пропорционалан са у=; њега дакле можемо ставити = К,у“. С друге стране опет он мора у равнотежи бити са кретном снагом вртешке 5, те према једначини (58) односно (58 и (55) имамо:

Ку ве А иеки

па ај оде

Према томе ће, ако је брзина лета као и ос тали односи прописана, равнотежа наступити само

| при извесној вредности с, коју можемо одредити из:

Пи _ Бр Во таи». .н (69 о" Ру )

С друге стране опет, ако ради мотор, који служи за кретање вртешке. са једнаком снагом у сваком свом ходу, што је нпр. случај код мотора са клипом а без регулатора, онда је његов рад пропорционалан броју обрта у минуту, т. ј. једнак је производу К' п, па пошто је и с пропорционално п, онда је тај рад раван и К,с. Рад пак, који захтевамо од мотора, је, као што смо одредили већ, према једначини (54) односно (57).

је == ЕУ _4—е~- је

РАИ

Равнотежа ће бити, ако је:

Ка [1— 60) + у] = К, . 6, 20 цу

при чему је с, према горњем одређено помоћу једначине (59). Из тога излази :

ПАГ Ели а и с Ку (1 рај бе ијЕ Му)

Са тим је међутим одређен и број обрта мотора као и брзина лета у

Из свега овога излази да један дат мотор, са вртешком одређеног облика спојен, и у направу одређеног облика уметут, само једну у напред одређену брзину у може дати тој направи. Пошто с друге стране опет једна потпуно одређена брзина у мора бити постигнута, ако хоћемо да наступи лебдење, онда је јасно дасе само подесним стицајем свих гоменутих околности може успех постићи.

Горе речено вреди на исти начин у осталом и за ваздушне лађе“) само што су овде прилике у толико повољније, што постигнута брзина или брзина, која има да се постигне у није тако тесно

1) сравни 7. 1908. год. стр. 1185, Херренп: Епаћгипреп шт Ваџ уоп Га већ еп.

=" ===