Српски технички лист — додатак

тета, и за Земаљ. Банку Сава Димитријевић, архитекта.

Понуде смо изложили по скали од најниже до најскупље како би биле прегледније. Предузимачи су свидомаћи — српски поданици, осим предузимача под бр. 4. - Г. Матеје Блеха, инжињера, који је страни — како смо извештени — Аустријски поданик.

Разгледамо ли изложене понуде и упоредимо ли нај јефтинију и најскупљу понуду, наћићемо: да је између њих разлика 196.721.35 или — 200.000 динара.

Кад се не би узеле у обзир све околности и начини како се прибављају цене за

10. —

понуду (разне фирме и из других држава), за.

тим повољнији или неповољнији начин финансирања код појединих предузимача, неодређености и непотпуности у пројекту због којих се није могла у одређеном року утврдити тачна цена коштања за радове појединих позиција, већ више или мање приближна, већи или мањи ризик при томе, већи или мањи конфицијенат сигурности због могућих поскупљивања материјала и радне снаге, и вајзад рефлектовање на већу, мању илиим минималну добит, онда би горња разлика била доста велика. Али кад се све предизложено има у виду, како то и мора бити, онда горња разлика не само што није велика, него је и испод нормалне, пошто се такве разлике као нормалне јављају и код послова, где се има само неколико позиција радова, а не близу 200 позиција, како је то случај код овога посла.

И ако је према предњем, и у опште, извесно да се (претпостављајући приближно исту умешност у раду и искоришћавање материјала и радне снаге, како се и мора претпоставити) са сумом коју је понудио нај скупљи понуђач пре могу покрити могуће превиђене празнине и нетачности, но што се може учинити са сумом по коју се прима да изврши

посао нај јефтинији понуђач, ипак се, при овој |

разлици, немајући поузданог критеријума, не може казати да су понуде најнижих понуђача такве, да се по њима не може посао солидно извршити, као нида су понуде понуђача са средњим ценама баш оне праве, нити да су понуде нај скупљих понуђача опет скупе. Могло би се само, претпостављајући исти и једнак број грешака и у позитивном и у негативном смислу код свих понуђача, по рачуну вероватноће то узети, али никако на основи поузданих факата.

И ако у објави за лицитацију није било никаквих ограда ни клаузула шта ће служити

за критеријум оцене, коме ће се посао уступити, по уобичајеној пракси, а и од стране Академије примењеној приликом прве, лицитације, било би логичнои тако сеи очекивало, да ће се посао уступити једноме од најнижих понуђача. Али тако није било.

Српска Краљевска Академија Наука и Уметности, по прегледу добијених понуда, одлуком својом, од 2. Јануара тек. године, уступила је израду свога дема предузимачу Матеји Блех—и — једином страном предузимачу од свих осам, а нашла је за опортуно и целисходно заобићи и одбити свих седам домаћих предузимача — поданика Србије, од којих су тројица дали знатно ниже понуде како се то види из напред изложених понуда. Шта више, исправком грешака при прегледу, понуда г. Блех —еје постала, како сазнајемо, скупља за преко. 12.000“ динара, те му је посао уступљен по цени од 1.390.000 динара.

Оваква одлука и поступак Срп Краљ. Академије не само што је нанела штету и увреду домаћим предузимачима, нарочито онима који су дали повољније понуде од г. Блехе, и унизила их како у земљи у којој су, тако и ван; не само што је загонетна, него је то појава од таквог и толиког значаја, у вези са појавама које промичу неколико година на овамо и на другим странама у нашем друштву, да би био грех и несавесност прећи ћутке и не разјашњено преко ове појаве и поступка Краљевске Академије, не тражећи њене мотиве постанка.

Да је г. Блеха дао најнижу понуду. па. да му је посао уступљен, не бисмо ми ни речи проговорили.

Али, имати пред собом осам предузимача, све инжињера и архитекта, од којих су седам и у срећи и несрећи везани за ову земљу, н који су до јуче осим свега свога иметка полагали и свој живот за добро и будућност ове земље, а који ће тоиу будућности хтети и морати учинити, и међу њима једног једи- _ ног странца, кога за ову земљу, колико је. нама познато, не везује ништа друго до лични интерес и жеља, за добићу, који је за све време нашег решавања „бити илине бити“, радио своје послове, па ће тоиу будуће радити, ма посао не дати ни једном домаћем предузимачу, српском поданику, а дати га страном предузпмачу — туџем поданику, и кад би он био јефтинији за незпатну буму од свих домаћих предузимача, појава ј0 која би сетешко могла наћтиу осталом жултурном свету. 4 имати домаћих предузимача по са јефтинтуим и скупљим понудама,