Српски технички лист — додатак

–

па посао дати странцу, а заобићи све ломаће предузимаче, то је немогућа појава ваљла у целој Рвропи.

Свуда се домородцима даје првенство, па макар нешто и скупљи били, и по скупљој цени нешто лошији материјал и израду дали. Наша суседка, чији је, држимо, поданик и г. Блеха, нарочито је у томе пажљива. Лиферовање камена за осигурање обале Дунавске од Панчева није уступљено Србину и ако је био за близу три стотине хиљада круна јефтинији, не из каквог другог разлога, но што је српски поданик и што би дао камен из Србије, те би се издала знатна сума из земље. једноме предузимачу из Пеште, који је по условима могао и имао рачуна да

"набави из Србије камен — за тесанике —

за неколико стотина хиљада динара, не допушта се то по цену доплате диференције од стране државе. А Србину — српском поданику који нуди 10 пута већу закупну „цену за превоз путника између две тачке на Савској обали с ове и оне стране, не даје се то, него се остаје при томе да је боље и десет пута мању закупну цену имати, али да га има поданик дотичне државе, но странац.

Оваких примера има небројено, и није их потребно ни набројавати, пошто свако зна бар по неколико. „Ловољно ће бити овде у отште констатоваит даје у Аустро- Угарској поданицима Краљевине Србије, па макар ти да плесу Срби онемогућена утакмица на сви ма пољима и у свима струкама, па ма они колико јефтиније и повољнтје понуде давали.

Тамо је шта више онемогућен миран рад и обичним радницима, само ако су из Србије.

Принцип, „свој своме“ развијен је данас код свију нација и влада у пуној снази.

Браћа Чеси, и ако никад не оскудевају у симпатијама према Словенима, увек би сина свог народа претпостављали сину ког другог народа, па макар да је имање спреме и мање солидности.

Код нас би се, по појавама, које се све чешће јављају, могло рећи да се култивише и протежира обрнут принцип, по коме треба све што је наше домаће запостављати и одбацивати, а претпостављати туђе макар да је и горе.

Култу непризнавања знања наших инжињера и архитекта, који се гаји већ неколико година, придружује се сада култ ниподаштавања тих истих људи као предузимача, и замењивање са странцима. Уз поклонике Земуну, придружује се нови, који ће довести стране инжињере и предузимаче; за овим ваља

11 —

судије, адвокате, па професоре и учитеље и т.д. једном речи сву интелигенције.

Кад ту буде та боља алн туђа интелигенција, постараће се да доведе боље и раднике и мајсторе и трговце; и онда ће ту ваљда бити и крајњи циљ овога култа, ако се не мисли замењивати и цео народ.

И том и таквом култу не изостаје ни Краљ Срп. Академија Наука принети своју лепту. Управо она му полаже камен темељац.

Рећи ће се да су Академију можда ОПределили какви претежно важни разлози, да донесе такву одлуку. Али ти би разлози морали бити тако јаки, да би пред њима морали отпасти сви обзири, које иначе треба имати према домаћим предузимачима. Иначе, ако тога не би било, морало би се претпоставити да Академија није свесна тежине своје одлуке.

Да постане тахва одлука, потребно је како већ рекосмо, мотива који би је правдали. Ми те мотиве не знамо. нити су нам речени, те морамо покушати наћи их аналишући у чему би они могли бити. А да би у томе успели разгледајмо какав је задатак прел собом Академија имала. Тежиште задатка Академијина у овој ствари не може бити друго, него да нађе поуздана предузимача, који ће јој посао солидно и на време израдити, а при том да коштање посла не буде преко стварног коштања додајући истоме пристојну предузимачеву зараду. Е

Ну полазећи баш од овога, долази се до веома тешких закључака по наше прелузимаче. На име, пошто их Академија обилази: свих седам домаћих предузимача, значи да прећутно вели, они су јој непоуздани у солидности и року, јер о цени не може бити речи, пошто их има и скупљих и јефтинијих од г. Блехе. Непоузданост у солидности израде може наступити или због недовољне спреме или због недостатка искуства за израду посла овога обима, или несавесности. Па је ли то овде случај2 — Нека 61 међу истим предузимачима било таквих код којих би се претпоставио који од предњих недостатака, али међу инжењерима и архитектима који су се јавили као предузимачи има људи који су са успехом и пројектовали и извршивали грађевине, које не заостају од објекта који је овде у питању, и чија је савесност опробана, те та претпоставка не може опстати ви у једном свом делу. Сем тога не може се ни у принципу допустити да је Академија ма кога предузимача одбила из ма кога из тих разлога, јер ако би га за таквог сматрала, зашто га је пустила да оферира и излагала