Српски технички лист — додатак

== [6] =

некорисном раду, а што је још горе, и унижавањима. На што би у том случају у опште и била лицитација»

А извршење такве погодбе после лицитације да ли је могућег Претпоставимо да се г. Блеха није јавио на лицитацију, шта би Академија, немајући довољно новца за довршење зграде, тада радила» И зар није било могуће и са нашим предузимачима покушати такав аранжманг Ако не сви, свакојако би било међу нашим предузимачима, који би и на то пристали. Но Академија није ни тражила ни од једног нашег предузимача изјашњење у томе смислу. Осим тога у том случају, као и у првом, Академија није смела ни расписивати лицитацију, јер би за случај тражења била дужна накнадити трошкове предузимачима, који у ствари не би ни били такмичари. Према томе изгледа да ни у томе није мотив за одлуку Академије.

Е, у чему је онда2

Ми не знамо!

И, с тога нека нам се не замери, што ми и поред дужног пошл:овања према Академији, које ни у овој прилици не заборављамо, (нека је част и поштовање и г. Блехи) осећајући и дужност према себи самима, коју не смемо пренебрегнути, одазивајући се тој дужности, тражимо да се изнесу ти претежни мотиви, који су Академију о8ределила на онакву одлуку, пошто те мофиве не могасмо наћи.

Ако има чега тако јаког, претежног, што би искључивало наше домаће предузимаче од поверавања израде послова, нека се то јавно и отворено истакне. Ако има каквога зла, нека се лечи. Ако је интерес друштва и државе, нека се ти људи одстране и онемогуће за све послове.

Иначе нека се људи не осуђују, не казујући им ни зашто се осуђују.

Питамо се ми: како би мислио и шта би радио г. Блеха, да је он био најнижи понуЂач, па да му посао није уступљен, и ако би таква одлука имала више и смисла и логике 2

Није овде лично питање, већ принципско, битно и начелно, чија је суштина у томе: хоћемо ли се ми у својој земљи сматрати туђини као и у туђоје Хоће ли се странци сматрати бољима и ближима и после искуства у најближој прошлости са солидности предузимача Келнера, Манжа, Везена, Диси компаније и оног на Честобродициг Хоће

ли се и даље живети у заблуди да су само странци солидни и зналциг И ако ће се чак и живети у тој заблуди, хоће ли се попут предње одлуке чинити све, да се то стање никад не поправи и не измени 2

9-1-914 Београд. МС

РЕГУЛАЦИЈА

ТРГА КОД СЛАВИЈЕ У БЕОГРАДУ.

Директор Техничке Управе општине београдске г. Ед. Леже, чим је дошао у Београд, на првом кораку задивио је председника општине г. Љ. Давидовића како се разуме и уме да нађе на плану

еограда. Тај повољан моменат одмах је Тагодно употребио. Као из рукава почели су сипати предлози за измену регулације и то сваки за себе и не зна се који од кога скупљи.

Ево шта је све дошло на ред:

1., Измена регулације Кнез Михаилове улице код Калимегдана — разлог, да се не сече шибље на уласку на Калемегдан порушити кућу г. Марка Стојановића адвоката и гош неке. Разуме се, да је ово одбијено.

2., Измена регулације на Позоришном тргу, о чему је штампан реферат у прошломе броју нашег листа.

3., Измена регулације Македонске улице, што је усвојено и одобрено, пошто је већ било извршено и зато што је било извршено.

4., Измена регулације Теразија са хотел Балканом и Призренском улицом — делимично одобрено, делимично измењено у супротном смислу.

5., Измена регулације на раскрсници Скопљанске и Дечанске улице, — после дугог спорења уссвојена политичким компромисом.

6., Измена регулације улица око Дома Народног Преставништва.

7., Измена регулације улице Краља Милана испред Краљевског Двора.

8., Измена регулације испред железничке станице. 9,, Измена регулације на раскрсници код фабрике Монопола Дувана, где су улице довођене до амбиза а главне водоводне цеви остављене на површини. Сем тога било је неколико ситних измена без већег значаја.

Најзад је дошла и:

10. Измена регулације улице Краља Милана од Лондона до Славије и трга код Славије.

Све ове напред поменуте измене регулација проучавао је Грађевински Савет исваком приликом нарочито је наглашавао, да се тако битне измене