Српски технички лист — додатак

са ар

у регулационом плану не могу чинити без генералнога плана и да те измене у начелу не треба одобравати све дотле, док се не изради генерални план зајено са нивелацијом улица и попречним профилима.

__ Када се баци само један поглед на план Београда, одмах се види, како су у тесној и нераздвојној вези све ове измене, које се свака за се предлаже и решава, па и ако се све то без икаквих тешкоћа могло обухватити једним планом, и ако је то тако требало да буде, ипак то није учињено, јер је дошљак имао куражи и успео јеу томе, да се игра са највишим државним институцијама и да безобзирно прелази преко прописа позитивних земаљских закона.

Преко мишљења најкопетентније техничке институције, преко мишљења Грађевинског Савета прелазило се олако и давала сатисфакција дошљаку; његови су предлози одобравани противно мишљењу Грађевинског Савета, јер је тај дошљак боље знао прилике Београда од оних, који Београд знају од пре 60 година, којима је Београд свакојако ближи срцу него дошљацима.

Најзад, када је требало решити питање о измени регулације улице Краља Милана од Лондона до Славије и трга код Славије, референти Грађевинског Савета, дали су о томе питању овакав реферат:

Техничка Управа општине града актом својим од 26. апр. 1913 год. предлаже за измену регулапије трга код Славије и улице краља Милана, Светог Саве и Макензијеве ове измене:

1., Да се постави једна оса за регулисање улица Краља Милана и Светог Саве почев од Дворске улице до Цркве Св. Саве, и да се за обе улице почев од официрског дома до Цркве усвоји једна иста ширина од 24 мет. На делу између Дворске улице и Официрског дома и ако ширина није правилна Суд општине Београдске не предлаже никакву измену;

2., Да се продужи Немањина улица до пресека са улицом Св. Саве;

8., Да сеулица Проте Матеје продужи и споји са Катићевом улицом; и, |

4., Евентуално проширење Макензијеве улице на 20 мет. ширине.

Те разне измене правда Техн. следећи начин: ;

а) Трг код Славије тежи све више да постане један од најважнијих центара града. Налази се на раскрсници шест живих улица и треба дакле, гледајући у будућност, побринути се за што лакши саобраћај на овој раскрсници предвиђајући разне трамвајске пруге, које би се доцније могле постројити. 6.) Извођење директног саобраћаја повлачи за собом доста знатне експропријације, но које се

Управа на

не морај) одмах изводити. Оне се могу изводити постепено према указаној потреби, рушењем зграда у појасу, који је у питању. Под таквим околностима износ експропријације ограничава се на вредносш земљишша, што износи [00 прилике: Славија 4061, у ш: а 70. дин = 284.319. Св. Саве улица 1080, о таг а 50. дин = 54.000. —

Свега – 338.319. — динара

Нису уручунати делови улице Краља |Милана који би се имали продати.

в.) Пред тога, што би саобраћај био знатно побољшан, тај део града много би добио у естетичком погледу, јер би трг, који до сада није имао никаквог облика добио приближно правилан геометријски облик.

г.) Моћи ће се створити скверови, удесити све трамвајске пруге и предузети рационалнија подела осветљења.

Дд.) Проширење Макензијеве улице Суд општ београдске само предлаже, но не полаже на то осо-

"биту важност, јер пш ако би било за желети да та

улица, којом пролази трамвајска пруга, има ширину од најмање 20 мет, то ипак зато нема никаква неодољива разлога.

5.) Што се тиче нивелације тог трга, она остаје иста, једино има да се издигне део између Немањине и Краља Милана улице.

Према решењу Грађевинског Савета ми смо овај предлог, у колико је то могуће проучили и част нам је о томе поднети Грађевинском Савету овај наш извештај и мишљење:

Веома је неблагодаран посао проучавати и ценити једну скупу делимичну регулацију једнога великог града онда, када немамо пред собом генерални пројекат за извођење целокупне регулације, када немамо прегледа како ће се та регулација даље развијати од онога места, које је моментално у питању, и у каквој ће вези бити са даљом регулацијом, јер је свака оцена и свако мишљење, и поред свег познавања терена, месних прилика и околности, основано на претпоставкама. Ово је довољан и веома јак разлог, да се Грађевински Савет и не упушта у оцену поднетога пројекта. |

Али како јеГ. Мин. Грађев. решењем својим од 1. маја 1913. год. наредио Грађ. Савету да овај предмет узме што пре у расматрање, јер општина има да почне калдрмисање тих делова улице, онда Грађ Савет одазивајући се наредби Господина Министра, има да расмотри овај предмет, али и са себе скине сваку одговорност за штетне посљедице овако несмишљеног рада Техничке Управе општ. београдске.

Наша опажања, оцена и мишљење, о овоме предмету јесу ова:

Техничка Управа општ. београдске да би ре-