Српски технички лист — додатак

Стр. 8.

Српски Технички Лист

Број 1.

же ======--===_==-==—==—=_==–_—_—–———________________________-_-____

радње у нима решавати само помоћу четири | коштање, наставно особље, корисне резултате до

вида рачунана а нижу математику уносити само, тде то природа предмета неоступно захтева. (Ства-

"ри, које захтевају више школско знање и вишу математику нису делања овог одбора. На пр. могло би се саставити једно дело

О води и њеној употреби. Ту би дошло: о води у ошште; вода за пиће и снабдеване њоме на најпростији начин; употреба вода у неговању тела, простији начин извођења домаћег купатила, леденице итд.) вода у малој пољопривреди; оситурање-од велике воде и одвођење сувитине; вода у индустрији; вода као покретна снага, искоришЋење падова, довођење, направе за кретање водом итд.

Сваки од ових одељака даје се засебно израдити и сачињавати књижицу за себе, написану начином разумевања онога, коме је намењена.

Други пример: Пољопривредне грађевине. Грађа употребљена за израду пољоприв-

редникове куће и осталих грађевина; кућа; стаја |

за коње; стаја за говеда, свиње, овце; кошеви, амбари, сењаци; трапови, трла, зимовници, топле леје, стаклене баште итд.

Излагање да буде разумљиво и јасно и нај простијем земљораднику.

Свако дело да буде израђено са сликама у тексту по потреби и са потребним мерама. Све слике израћене просто, у једној боји — црноји на провидној хартији ради лакшег умножавања, Писати чистим српским језиком, научне изразе исказати или објаснити на српском језику, употребити и покрајински израз или чак и превод, али никако стране називе. На овај начин имаћемо две користи: ствараћемо српски речник техничких речи и борићемо се противу туђинштине у нашем језику.

Како би сопствени састави захтевали врло много времена, најбоље је послужити се сличним делима, која већ постоје код великих нај ода, само поједине ствари прерадити према нашим потребама, које су другве него њихове, потребно допунити имајући увек у виду школску спрему оних, коме се намењују.

„2. — Стручна настава.

За ову наставу треба покупити у земљама наших савезника све податке за средње техничке, све врсте ванатских и индустриских Њихово уређење, предмете, програме, уџбенике,

школа.

сада и све остало, што уз ове школе иде. Из свих ових података израдити програме за сличне

школе код наса према нашим приликама. Поред овога видети у колико је техничка настава ' уведена код њих у пољопривредне школе, с којим предметима, бројем резултатима до данас. Проучити у ком би се обиму и код нас у ове школе могла увести.

часова и с каквим

Треба знати, да од нижих техничких школа, занатских и индустриских зависи у многоме наш савремени напредак и народни опстанак, те је јасно од колике је важности успех овог назпег предузећа.

Зато на овоме радити свом снагом и највећом вољом, да бин у повољном тренутку Удружење могло предузети кораке да се и код нас овим школама поклони она пажња и брига, коју оне уживају код свих просвећених народа.

Имена чланова овог као ни осталих одбора. изнета су у записнику редовне скупштине. За давање обавештења узети су чланови, који суу Солуну, да би одржавати споразум. са управом, те све радове и питања што се односе на први одбор упућивати г. Стеви Бурмасовићу, в. инжењеру, резервном капетану ПОокл. бр. п.

999/1 у Солун.

могли

3. — Одбор за техничко законодавство

Овоме је одбору задатак да проучи законе: Закон. о подизању и помагању домаће индудусрије; закон о водама и њиховој употреби са нарочитом намером о искоришћењу водене снаге у интересу опште народног газдинства ; закон о шумама и њиховом искоришћењу; рударски закон; полициски закон о саобраћају рекама и јавним друмовима (овај закон нисмо кмали); грађевински закон за целу земљу и грађевинским условима за народно здравље; закон о местима и насељима; закон о снабдевању насељених места водом и о њиховој канализацији; закон о: подизању зграда за све врсте народнех школа итд.

Треба видети, како су сви ови закони изведени и примљени код наших Савезника и дру“ гих просвећених народа, како је у њима заступљено тех ичко знање и улога инжењера). "то сре дити и из искуства у Србији израдити предлоге, шта би требало увести под. нас са оправдањем“ тих Бред лог а пера 5