Српски технички лист

— 17

Олуци су у томелучају врло плитки а ивице ићошкови су им заокругљени ; натиснуто зрно не оставља никакав зазор (брзе галип) између себе и олука, а креће се у овима лако. Односно дебљине метала у цеви има се ово прпметити: ако је дебљина само толика, колико да одговара сигурноме отпору барутних гасова; опда је цев слаба, да може да издржи попречно оптерећење (савијање), а сем тога цев сејако угрејеу брзој ватри, од јаких барутних метака.

Прорачуњава ли се пак цев са обзиром на довољну њену јачину противу попрсчног оптерећења (на савијање, Влевиле-Кезнокен), опда би опет тежина цеви испала много велика. — За то се узима једна средња дебљина, а то је оправдано тиме пре, што ће се можда у будућим ратовима ређе дешавати да се воде борбе на таковој близини, на којој бп јачина цеви противу удара била меродавна.

Наводимо предлог Маузеров, да се пушчане цеви израде са пресеком у виду звезде, сл. 10. лист, [. Такве цеви одговарају великој чврстоћи, поред тога што су лаке и што се због велике спољне површине лакше оладе. (0 пробитачности такових цеви са других погледа, остављамо питање отворено. —

Трзање пушке мора да се равномерно преноси са затварача на цев. Маузер поправио је, са обзиром на ту потребу, затварач његове пушке. Та поправка састоји се у томе, што је на чепу затварача а у сл. 11 утврдио брадавицу а спроћу соница Ф; та брадавица а улавп у попречни жљеб с пушчаног сандука. Томе је постигнуто, да не само сонице а чепа а, него и брадавица а тога, суделује при пренашању трзања са затварача на сандуче и тиме равномерно на цев. —

дрна од олова са додатком калаја п антимона, као и зрна са обвијутком од артије, постала су за пушке малог калибра неупотребљива; јер због јаког завоја у цеви, таква зрна остављају за собом у пушци нешто олова, које набрзо цоџуњује олуке у цеви. То несто бива и са гвозденим и челичним зрнима (предлог Ргајоп'ов У Француској), која имају облогу од бакра, цинка пили олова.

Противу употребљивости тих гвоздених зрна са меканом облогом, говори и њихова мала специфична тежина и велика цена. .

Из тих узрока прешло се понова на предлог пруског мајора Воде'а (1874. год ), те су се чинили општи са оловним зрпима са бакарним или месинганим огртачем.

Таква зрна паказала су ту ману, што се због велике брзине зрна, при удару о кост човекову, огртач одваја од оловног језгра, те се и један и други материјал на ситне комадиће распрене и тиме проузрокује страшне ране.

Фабрпванту Лоренцу у Карлеру испало је најзад за руком, да изнутра цинком обложи те огртаче (које је израдио на машинама као и Фишечне чауре), а затим да их са оловним језгром стапа. Тиме је постигао то, да се огртач од језгра не одваја и да се зрно не разбије при удару о тела, која су тврђа но и сама кост (в. елику 12).

Са обвиром на могућно отровно дејство, које могу бакарни п месинтапи огртачи имати на човечију крв, дошло се на мисао да се употребе челични огртачи. За те огртаче доцније се стекло искуство, да најбоље одговарају цељи, већ п с тога што рђање челика може да се предохрани „ мазањем машћу или никловањем огртача. —

Дебљина је огртача (в. сл. 12) колико и обична артија, како се це би ивице поља у пушчаној цеви у огр-

ТУ ново усвојеној пушци немачке царевине, решеп је задатакда цев буде лака, па ипак да буде могла давати довољна отпора свима могућим оптерећењима, и најзад да се спољна површина цеви одвећ лако не угреје — на врло леп начин, тиме што се пушчана цев састојш из две коаксијалне цеви, које међу собом затварају слој ваздуха. —

тач усеклде (урезале), шего како би се могла та поља у огртач зрна утискивати (види ел. 18 п сл. 14).

При употреби јачих (дебљих) челичних огртача, који се не би могли тачно прилагодити профилу олука цеви, придају се огртачу особени прстенови, који се залеме на огртач п који су од мекшег метала. —

По предлогу мајора Мпига (Млео) пи Ог, Бишоа (От. Везећоћ), спајање тих јаких чедичних огртача са језгром пе бпва стапањем, већ једним прстеном од мекшег метала, који се споља око огртача нарочитом справом толико стоже, да се челични огртач у оловно језгро утнене., Слика 15. и 16. показују таково зрно са дебљим челичним огртачем, пре и после утискивања прстена а.

Ваља навести још и то, да су Миги Бишоф предложили, да се зрна праве пресовањем прашка од волфрама, те да се тиме још веће оптерећење пресека постигне. Специфична тежина прашка волфрама наспрам специФичне тежине одова стоји као 16:11,8, алп је због скупоће овога метала невероватно, да ће доћи у употребу. Покушаји, да се прах од волтрама са оловом стопи, остали су без успеха.

Захтеви, који се, у погледу на потребу пушака малог калибра, траже од барута, тако су супротни, да управо сва тежина питања о усвајању пушака малог калибра завнеп од решења тања о баруту.

Пре свега, барут ваља поступно да сагорева, како би с једне стране зрпо што спорије ипак згњечено (везћацеће) у цев ушло, а с друге стране и зато да небп затварач и цев прекомерном напору биди изложени. Даље барут треба да пропзводи што већу количину гасова, како би зрно добило што већу почетну брзину. Затим захтева се да барут буде што јачи, како би се употребила што мања количина у Фишеку, те да Фишек буде што мањи и лакши. Сем тога тражи се да барут, произведен у велпким количинама. произлази подпуно једнак, да буде постојан, да има што мање остатака прп сагоревању, да се ови остатци лако могу уклонити пз цеви и најзад да прп сагоревању развија што мање дима и топлоте.

ПЦокушавало се да се свима овим захтевима одговори, разноврсним барутом као п екплозивним питросаставима, у виду пресоване и прашљиве материје. Нарочито облик пресоване масе изгледа да је употребљив“, јер пресовани барутни метци заузимају сразмерно мали простор, сагоревају споро,и могућно је да се време сагоревања у пресованој маси убрза нарочитим каналима, који се могу у тој маси произвести.

Лоренц употребљава при пресовању барутних метака тискач а (ел. 17) са коничним наставком ф.

Пошто је чаура с уметнута у цев 4 и потребна кодичина барута усута, тискач дејствује да збија барут у аксијалном и радпјалном правцу.

Ако је тискач а (види ел. 18) одвојен од наставка фр, онда је могућно то збивање барута у два правца узастопце извршити.

Тим начином пресовања постигло се то, да густина барута опада од центрума ка периферији чауре, а услед тога брзина сагоревања расте у том правцу, дакле баш оно што се тражи.

На сличан начин раде Јоћпзоп и Вотјапа у Енглеској. Док се при Лоренцовој методи (сл. 17) пружа канад кроз цео барутни метак, остављено је по енглеском методу (ел. 19) да пред капелом чауре лежи слој барута.

' Новија исвуства, као и новије одлуке већине јевропских државва, доказују да баруту пресованом облику није се показао као практично употребљив. —