Српски технички лист

дине“

И не

Тпме се хоће то да постигне, да у првом почетву притисак гасова буде што већи, те да се зрно одмах у првом тренутку у одлуке цеви збије. Проналавач примењује тај начин пунења са нарочитим барутом, који је барут, како у Енглеској тврде, произвео велику сензацију. По енглеским патентима ево како се тај барут Фабрикује: 50 делова тежипе влажне нитроцелудозе помешају се са 4 дела теж. азотне киселпне и 10 делова чађи, која се смеса гњечи, пресује, суши и раздроби; за тим се 10 делова теж. тога барута разраде са раствором од 1 дела камфора у 5 делова неког етра, тако да тај раствор подпуно продре кроз барут; упливом тога раствора, који после кратког времена испари, постиже се већа чврстоћа барутног зрневља, јер се то захтева нарочито при баруту за војне спреме.

Чиста нитроцелолуза показала се као одвећ бри--

звантна, за употребу у ручном оружју, ма да су понова чињени покушаји, нарочито са обзиром на малу количину дима и топлоте, које нитроцелулоза развија, и са обзиром на мали остатак после сагоревања и на мали волумен метка који се тим барутом добија.

По неким вестима показао се као употребљив Шулцов барут (нитрпсано дрво). |

Интересно је навести што односно метода пресовања, којп је пре наведен, а потребно је било много експеримената док се до истога дошло.

Познати облик чауре (у облику флаше) отежавао је пресовање барута.

Пресовање простим цилиндричним набивачем, није се никако могло извести са стране уста чауре; јер набивањем барута озго, најгушћи део барутног метка долази одмах до зрна, а најређи део до капеле, дакле брзо сагоревање барута било би баш на супротној страни онога места на коме треба да буде. Сем тога био би барут у сваком поједином слоју неједнако врњечен, због тота што је чаура на отвору ужа но у средини и при дну. Да би се томе доскочило, покушавало се да се барут ван чауре упресује у извесну цилиндричну форму, тако пресовани цилиндар да се спусти у недовршену цилиндричну чауру (сл. 20.), па тек накнадно, после пунења. чауре, уста чауре да се суве (слика 21). Овај начин имату рђаву страну, што се чаура само једанпут може употребити, а што је још важније, барутни цилиндар никада на тај начин не може да належе потпуно на унутрашњу површину чауре, а због тога је пи сагоревање неједнако и тачност пуцања мања.

Исто тако, показује се као мање пробитачна употреба нарочитог прстена у устима чауре, којим се избе-

тава сужавање исте (сл. 22), а тиме омогућава пресовање барута у самој чаури, При томе се догађа, да се тај прстен у цеви заглави.

Да би се свете незгоде избегле, измислио је циришки професор Хеблер (Нећјет) чауру (а сл. 25.) са покретним данцетом #, које се држи у чаури трењем. Барут се упресује у чауру нарочитим набивачем (сл. 24.), али не озго на уста, него с данцета чауре. Пошто је барут упресован, данце се метне на своје место.

Ма да овај метод даје добар резултат у погледу на целисходно пресовање барута, ипак показало се да је одвећ скуп, а нарочито с обзиром на више путну упо-

_ требу чауре непрактичан, јер се данце врло лако квари,

Што се тиче материјала од кога се прави чаура, и то је дало повода многим опитима. Окром месинга и бронзе употребљен је био и пониклован челик.

Те челичне чауре, ма да су врло чврсте и издржљиве противу највећег напора гасова, опет су одвећ скупе.

До сада остао је месинг као најподеснији метал.

Да би се постигла што мања тежина чауре, било је предлога, да се чауре начине од чоје, која би још имала својство да ЗОРИ заједно са метком сагорева,

О резултатима, до којих су дошле поједине државе, у својим опитима са пушкама малог калибра, нема. званичних података.

Преглед разних података, и резудтате пуцања из пушака малог калибра даје Хеблер (Неће“), после своје седмогодишње штудије ка пољу опита тим пушкама, малог калибра, и то у своме спису „Раз Кјетзбе Каџђег одег даз ако се Јивииене-бемећр»,

Хеблер је извршио пуцања из пушака најразноврснијег калибра, са најразноврснијим олуцима, метцима и

чаурама, пто на живе и мртве животиње, човечије лешеве,

на челичне и гвоздене панцире, на дрво, песак, слојеве коже ит. Д. а нашао је при томе, да се у свима правцима, као најбоља показала пушка калибра од 7,5"", При томе била су уска поља олучна са заокругљеним пвицама; зрно, чије је језгро састављено од 97%, олова са 89, антимона, а огртач зрна од челика, и спреда зарубљено; даље, зрно ваља да чини 5000 окрета у минуту, те да лет зрна буде стабилан п при највећој даљини пуцања, дакле при почетној брзини зрна од 600" завој у пушчаној цеви да буде дужине 12%". Француским и немачким фабрикама барута испало је за руком да произведу барут, који одговара том захтеву, а прп томе највећи притисак гасова барутних не превазилази 1600 атмосфера.

Хеблер је нашао да је оједање цевних олука употребом зрна са челичним огртачем подлуно неприметно ; после избачених 1500 метака показала се цев чиста углачана. Орна се не доформишу а производе на предмету на који се пуца чисте канаде и не распрскавају се.

Хеблеров мали калибар и његова муниција могу се применити на све системе пушака.

Хеблер је употребио при свима опитима систем пушке са цилиндричним затварачем, с тога што је тај систем највише употребљен као пушка пешадије.

У следећој таблици сравњени су системи пушака, Маузеров (М. 71.) и Хеблеров.

НАЗНАЧЕЊЕ МЕРА | МАУЗЕР || ХВБЛВР Тежина пушке. · · · · • ·| Ке. 45 4,5 Калабар · с - + + • • + · ша. 262) 59 Број олука · • пао а | 4. 6. Дубина одука · •+ · · + · · | ти, 0,80 | 0,185 Дужина завоја олука. · - · | ши, 550 120 Метак барутни · · •· • • • | от. 5 5,4 дрно, дужина · - - • + + • | па. 27,5 88

тежина > · • • .| от. 25 14,6

Ол ередење пресека на | 1 па •· • · от. 0,268 | 0,328 Тежина Фишека · · · · · -| от, 42,8 88,8 Дужина, пиле ка ери е Рта, 78 78 Почетна брзина · · · · · ·| т. 440 600 Брзина на 500" даљине · ·| т, 255 368 К РО шака База 180 , 266 Простор брисања при 1. 70" висине нишана : · · ; на Об а ле а ||“ тог 66,6 | 118,9 на 10005 • « . • | та. | 186|' 434 Полупречник 50 процентног круга растурања • -· + • · «на 500". • «+ + || сл, 41 28 на 10007", · - + « .| ст, 158 69