Српски технички лист

Ева

Наше железнице пак, до 21. Маја прошле године, не само да својим приходом нису допринеле ни у колико, да се олакша плаћање амортизације; но су и трошкови експлоатације били увек знатно већи од прихода железнице.

У последње време, отварањем врањске и пиротске линије, порастао је био дефицит скоро на милион динара годишње, т. ј. осим целокупног прихода железничког, који је бивше Француско друштво узимало, морала је држава доплаћивати истоме још близу милион динара годишње, да би покрила трошкове експлоатације.

Као што се из овога види, са рентаблитетом наше железнице за првих 5 година експлоатације врло је траљаво стајало.

Овако неповољним резултатима били су најглавнији узроци ови: у

1. Претерано скуп уговор за експлоатацију наших железница ;

2. Хрђаво вршење скеплоатације од стране бившег

Француског друштва, које је имало само ту цељ, да своје“

касе пуни, без обзира на економне и трговачке интересе наше земље, тако да је наш трговачки свет употребу железнице избегавао; и

8. Доскорашња тарифска политика наше железнице, односно које неки налаве да је била само последица онако скупог уговора за експлоатацију.

Од како је пак држава експлоатацију наших железница узела у своје руке, и рентабилитет истих у мло= гоме је бољи.

Увећањем сабраћаја у последње време, и спуштањем тарифе за наше извозне и неке провозне артикле, приход железнички за 1889. год. већи је за близу 700.000 динара од прихода 1888. године.

Узимањем пак експлоатације у државне руке, трошкови експлоатације толико су се смањили, да приход железнички од 21. Маја пр. год., када је држава експлоатацију од Француског друштва предузела, па до почетка ове године, износи 1,500.000 динара преко свију трошкова експлоатације. А тај вишак од 1,500.000 може се употребити на плаћање амортизације капитала уложеног за грађење наших железница.

Као што видимо, одмах у самом почетку експлоатисања железнице од стране државе, рента наше же лезнице осетно расте.

Да видимо сад, како изгледа рентабилитет наше железнице у овој 1890-ој години, и да ли су наши трошкови експлоатације велики, у сравнењу са трошковима експлоатације неких знатнијих страних железница.

Из буџета државног расхода и прихода за ову годину види се, да је приход од железница, преко трошкова експлоатације, прелиминиран на 1,000.000 динара. Узмемо ли у рачун, да трошкови дирекције за експлоатацију наших железница износе према буџету 2,700.000 динара; долазимо до резултата, да је приход железнички за ову годину рачунат свега са 83,700.000 динара. Према томе трошкови експлоатације износили би код нас 72'96%, од целокупног прихода железничког.

Када би овако остало у ствари, била би експлоатација наших железница, у сравнењу са трошковима експлоатације других железница, прилично скупља; јер на

пр. за 1888. год. трошкови експлоатације на аустријским“

државним железницама износили су 58'86%, на пруским државним железницима 5827%, а на саксонским железницама. 57'36%, од прихода железничког.

Међу тим, ми смо тога уверења, да је приход железнице за ову годину сувише обазриво, управо рећи неоправдано ниско, прелиминиран само са 3,700.000 дин,

Јер кад узмемо у обзир, да се саобраћај из године у тодину повећава, и да је приход железнице 1889. год. паносио скоро 4,000.000 динара, дакле 7.400 динара по километру; не налазимо никаквог оправданог разлога, за што да се тај приход ове године своди на 3,700.000

или 6.850 динара по километру.

Да је наше мишлење умесно, доклаује се већ самим приходом за месец Јануар ове године, који износи преко 400.000 динара, и скоро је два пута већи, но приход истога месеца прошле године. Још кад се узме у обзир, да су Јануар п Фебруар најслабији месеци за приход железнички, и да је највећи саобраћај код нас у јесен; онда са сигурношћу можемо рачунати, да ће приход наше железнице за ову годину врло лако достићи 5 а вероватно и 6 милиона динара.

Истина да ће се тиме и трошкови експлоатације увећати, али то не бива у сразмери у којој приход расте. Ако приход буде 5,000.000, трошкови експлоатације порасти ће можда до 8,000.000; а ако приход буде достигао циФру од 6,000.000, трошкови експлоатације могу се попети дона 8,200.000) динара. У првом случају трошкови експлоатације изнеди би 60, а у другом 58549 од целокупног прихода железничког.

Сравнимо ли ове бројеве са онима горе наведеним, са страних железница, долазимо до резултата, да ми експлоатацију наше железнице не вршимо ништа скупље од страних железница, које већ од толико година постоје. Шри томе не ваља изгубити из вида ни то, да трошкови дирекције код малих железница утичу повишавајући на трошкове екплоатације.

Из горе наведених бројева види се, да ће се рентабилитет наше железнице у овој години знатно побољшати, Али кад се узме у обзир, да је и у овогодишњем буџету предвиђено: за трошкове експлоатације 2,700.000 динара, за амортисање старог железничког зајма 7,284.125 као и за отплату и интересе новога железничничког зајма 1,000.000 — дакле свега 10,984.125 динара; онда видимо, да смо још доста далеко од тога, да можемо казати, наша се железница потпуно рентира.

Рентпра ће се тек онда, кад буде имала прихода преко 25.000 динара на годину и километар.

А да ли је то баш тако велики приход, и оћемо ли га моћи достићи 2

Има много железница, које имају до 100.000 дин, и више прихода, по километру на годину; но ми такове нећемо узимати у обзир. Овде ћемо навести само неке од аустроугарских железница, које имају прихода преко 20.000 динара годишње по километру, како би показали, да и железнице под врло обичним условима могу после извесног времена да избаце сравмерно велики приход и да се потпуно рентирају. Тако н. пр. 1887. године имаде су просечно прихода : железница Аусиг-Теплиц 80.000 дин.; северна железница Цара Фердинанда 58.000 дин ; јужна железница 85.000 дин.; Привил. Аустро-Угарска железница 94.500 дин.; Аустријска-држав. жељ. 21.000 дин. Буштјехрадска железница 29.000 дин; железница Карла Лудвика 21.500 дин; Аустр. северо-западна жел. 92.500 дин. п Ческа северна железница 23.000 дин. на годину и километар.

Ми тврдо верујемо, да ће рентабилитет наше железнице из године у годину расти, и да ће приход најдаље за 10 до 12 година достићи циФру од 25.000 динара по километру.

Ово наше веровање оснивамо на следећем;