Српски технички лист

(7 НРИРУНИНИУ ЗР

зета мене титреттиввинвнунттннеа

ти

ЗуУВИ МИР и амвели-ви ари трње тоа ље

1), Што су, узимањем сењеког угља за потребу наше железнице, трошкови експлоатације смањени, и што ће се још више смањити кад се сењска железница сагради,

2). Што ће, установом директних путничких тарифа, транзитни саобраћај путника из године у годину бивати све већи;

8). Што железница утиче на повећање економне и производне снаге земаљске, а тиме и на константно увећање саобраћаја до неке исвесне границе, коју ми још пи-из далека нисмо достигли;

4). Што ће се, завођењем директних тарифа за робу, које ће се сигурно у овој години извршити, знатно увећати суседни и транзитни саобраћај наших железница;

5). Што ће на. врањској линији, која је сада мртва, директне тарпе припомоћи, да се саобраћај развије,

само ако наш трговачки свет а особито београдски у сопственом интересу, буде своју робу довлачио из Француске, Енглеске и Белгије, преко Солуна, а не преко Аустро-Угарске као до сада; п

6). Што ће ваљада доћи време, кад надлежни неће тражити, односно дозвољавати, да се железницом потпуно бесплатно служе министарство војно, управа монопола дувана, министарство правде и министарство унутрашњих дела, а све на рачун прихода п рентабилитета, српске државне железнице,

Оволико смо нашли за умесно да кажемо за сада, а када будемо прибрали све потребне податке вратићемо се попова па овај предмет.

Војислав,

РАДОВИ ПО СТРУЦИ ГРАЂЕВИНСКОЈ У БОСНИ И

Пре годину дана штампала, је босанско-херцеговачка влада један извештај, у коме се излажу еви технички радови, што су извршени у Босни и Херцеговини, од почетка окупације до 1887. године,

Тај извештај најбоље нам показује, шта се може за кратко време урадити, са сразмерно малим средстви- | ма, само кад се увиди корист од извесних радова и кад се извршењу тих радова потребна пажња обрати.

Док се у нас и мало и велпко бави само дневном политиком, док се ми цепамо на партије и сву и материјалну и моралну снагу трошимо у тој партијској борби, занемарујући праве потребе наше; дотле друге државе, па ево и Аустрија у Босни и Херцеговини, крај унутрашње борбе, не занемарују ни часка, рад набољитку држављана п саме државе.

Аустрија је војном силом, а по одобрењу Евроше, окупирала те две српске покрајине. Пу, да би потпуно могла постати господар тих земаља, њој је требало да грађењем путова учини све покрајине приступачне. Јер, као што сеу самом извештају вели: „У земљи где скоро никакве културе нема, најважнији и први задатак политичких власти, јесте стварање што бољих комуникационих средстава. А у окупираним покрајинама пак. та средства, су још од већег значаја, јер су неопходно потребна, ради војених кретања, нужних за одржавање господарства над тим покрајинама, као и ради јавне сигурности“.

Ми ћемо у следећем што потпуније изложити не само техничке радове који су извршени, но и сам начин рада, чинећи местимице и сравнења са сличним установама и радовима у нас.

Босна са Херцеговином заузима простор од51.100 квадратних километара, а има 1,836.091 становника“).

Обе покрајине подељене су на шест округа, од којих пет припадају Босни а шести Херцеговини.

Окрузи су: сарајевски, бањалучки, тузлански, травнички, бихачки и мостарски,

Поједини окрузи подељени су на срезове, којих свега има 48.

По површини највећи је травнички округ са 10,577 квадр. км. а по насељености највећи је тузлански округ са 818.746 становника |

Најмањи је по површини бихачки округ са 5,528 квадр. км. а по насељености најмањи је мостарски округ са 187.574 становника.

%) Србија заузима близу 50.000 квадратних километара површине, са 1,865.688 становника,

ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА ПОСЛЕДЊИХ ДЕСЕТ ГОДИНА

Пре но што приступимо опису радова, од окупације до 1887. године, вредно је да читаоцима бар у главним потезима изнесемо стање пре окупације.

Остатци од равних грађевина и путова, као пи разни натписи, показују, да су Босна и Хердеговина биле некада римске покрајине, које су са Далмацијом сачињавале једну римску провинцију, у којој су била три главна града: Зодопа, 5сатдоња п Матота.

Богати рудници злата и сребра у овим провинцијама учинили су,те је саобраћај са морем био веома жив и с тога велики број путова грађен.

Према старим путописима и заоставшим деловима, старих друмова, може се закључити, да су за време Римљана постојали следећи друмови: |

Друм Салона-Митровица. Овај друм пролазио је кроз Пролог (АТрегјо), Ливно, Купреш (Ватао), Пливу (Затићје), Језеро (Тадепеа), Варцар-ВакуФ (Вајоје), Подрашницу (реизађа), Бањалуку (Сазта), и код Градишке (Бегу ши) прешавши Саву ишао је преко Брода (Магвоша) до Митровице.

Други, сигурно доцнији, краћи друм Салона-Митровица пресецао је Босну дијагонално, пролазио је од Салоне преко Видси (Ла. Г ђтог), Жупањца (ренин ши), Буранграда (Мопз ђшашив), Фојнице (Взбие поуа) и Блажуја (5бапесн) у данашње Сарајево, одакле се друм одвајао у три правца: један преко Вареша или СОребрнице на Дрину и дуж ове у Митровицу; други преко Рогатице (АЈета), Горажда у Плевље |Барца2); а трећи преко Блажуја у Коњицу.

Од Фојнице одвајао се један пут преко Бусовача и Травника до Језера, где се спајао са прво-поменутим друмом Салона-Мпровица.

Трећи друм, додиривао је само један део Херцеговине и ишао јеод Салоне преко Хакопа у Путћасташт, где се спајао са главним војничким друмом Ига Ку лана, који вођаше у Цариград. Овај друм је местимице и данас одржан и у народу познат под именом друм „04 Солина до Норина“.

Друмови пак, који су у средњем веку кров Босну и Херцеговину водили, п који су поглавито служили млетачкој трговини са. Угарском и Србијом, изложени су у цовнатом Иречековом делу. Најглавнији су друмови из тога доба;

Друм од Дубровника преко Фоче, Плевља, Препоља, Сјенице и Новог Пазара до Ниша. да тим друм крај Неретве до Благаја и одатле на Коњицу, преко Иван планине, долином Лепенице ка рудницима Фојничким, на