Српски технички лист
БРОЈ 8. и 4.
ПОЗИВ НА упиб У ЧЛАНСТВО
ОТРАНА 41.
ПОЗИВ НА УПИС У ЧЛАНСТВО
=
Како је Устав Удружења Српских Инжењера одобрен надлежном влашћу, то се, према закључку прет-
ходнога главног скупа, од 28. Фебруара о. г., позивају сви који се желе за чланове удружења уписати, да о томе
што пре своју пријаву упуте на адресу г, Јефте Стефановића, пнжењера Министарства Грађевина. 7 ти – У . . 5 Уписну таксу и годишњи улог положиће чланови сталној управи, када буде изабрана, а од ње ће при-
мпти и чланске карте.
Сазив првог редовног главног скупа извршиће се у своје време, по прописима Устава удружења, пу-
тем новина.
с Уст же ттит с засеб Тим Устав удружења буде отштампан у засеоне књижице, разаслаће се свима инжењерима и другим
лицима, за која се може. мислити, да ће се за чланове уписати, а сдаће се и свакоме на нарочити захтев.
Привремени Управни Одбор Удружења Српских Имнењера.
ПУШКА МАЛОГ КАЛИБРА И ПУШКА РЕПЕТИРКА
ПО ЈЕДНОМ ПРЕДАВАЊУ ИНЖЕЊЕРА 8. Стернена у БЕРЛИНУ
(са цртежима на табли П.)
(ОвршЕТАК)
Од како је пушке, увек се је појављивала намера, да се са њом споји следеће својство: избацивање више метака, брзо и узастопце.
Прве пушке са више метака појавиле су се већ у ХУМЛ1-ом веку. Али тек проналаском металних Фишека чаура, дато им је својство ратног оруђа. Већу грађанским ратовима Северне Америке (1861—1865) играле су важну улогу пушке репетирке Опинсера п Хенриа (брепсег, Непту). Од тога доба почела је у сједињеним државама да се развија индустрија пушака, п данас је дошла до свога врхунца. Године 1866. чињени су опити у Швајцарској са репертирком Уинчестровом (У ттећезбег) (поправљена Хенријева пушка) те је том приликом проглашено, да је писта веома употребљива као ратно оружје. Ма да се то није обистинило, ипак питање о пушци репетирци задобивало је све већи значај. Међу тим, за време немачко-Француске војне 1870, стекло се пскуство о пробитачним преварама што их има пушка калибра, 11 тт, са својим мецима великих сразмера. Ове последње условљавају, да и Фишеци буду крупни, а то не идеу прилог пушци репетирци, која захтева ситне Фишеке; па једно с тога, а друго и с тога што ву се баш у оно доба показали знаци, да ће се у Европи у скоро појавити нови проналасци на томе пољу, европске државе не приступише одмах после рата увађању пушке са више метака. Већина држава увела је поправљене пушке са једним метком, и у исто доба свугде су грађени покушаји са пушкама за више метака.
У томе се појави руско-турски рат 1878 год. те се том приликом показало од каквог је уништавајућег својства коректно диригирана убрзана ватра.
Турци, који су бранили Плевну, били су наоружани пушкама Мартинијевим са једним метком и Уинчестровим са више метака. Џушке са једним метком употребљавали су лежећке у стрељачким рововима, а на велика одстојања; чим су се Руси приближили, прихватили су се Турци пушака са више метака и тиме принудили Русе да са огромним губицима одступе.“
Овај пример окуражио је све државе, да са још јачом ревношћу и у увећаном обиму продуже опите са репетиркама. ( почетка су биле наоружане поједине трупе војске као: жандармерија, трупе на Флотама и т,Д. а ва тим била је код неких усвојена репетирка за целу војску. Малена Швајцарска, која је од вајкада била на првом месту међу европским државама, у наоружању пешадије, усвојила је већ 1869 год. пзврену пушку репетирку Бетерлијсву.
Од великих европских сила била је прва Немачка, која је усвојила наоружање целе њене пешадије са репетикама Модела 71/84.
Остале европске велесиле усвојиле су репетирку тек доцније. Закашнење ово има се приписати околности, што се је у том времену појавило и питање о малом калибру, које је од великог значаја по питање пушке репетирке .