Српски технички лист

БРОЈ 8. И 4

Професор политехнике у Лембергу Ј. Рихтер, кога је Аустро Угарско министарство просвете подпомогло да пропутује Немачку, Белгију и Холандију, ради хидротехничких студтја, вели о радовима на Изару код Ландсхута:" ___„Т. Септембра 1887 г. дата ми је прилика да са г, Волфом, обиђем и прегледам регулацију Изара, на делу који је у приложеној ситуацији (сл. 20 представљен).

Навезли смо се код кл Ј. и код 4 ушли у леви рукавац ад .— Код аб постављен је ред шипова са паралелним платнима. Близу тачке а остављен је пролаз од ба ширине, кроз који смо ушли у ново прокрчено корито. Ту се одма могло да види дејство постављених платана. Десна обала била је већ начета и између платана и обале већ је постајао подубок олук од 20. до 25 та, ширине. Лево иза платна, засуто је старо корито толико, да је само остао узан рукавац, којим смо прошли. До скоро су том левом страном сплавови пролазили и отвор код а служио је за пролаз, Сад је већ тај пут напуштен и сплавови пролазе десном страном. Шри регулацији по ма ком од досада уобичајених система, отвор код а служио би као пролаз за нанос који би се пмао иза грађевина таложити, а његово извршење захтевало би знатне трошкове. Са платнима пак, одваја се у ново корито само онолико воде, колико оно може да примп, с тога се и главна струја воде дели, пи не удара толико на пролаз а да га може раширити. Друга корист овог начина је у томе, што се ново корито постепено пи подједнако проширује, тако, да је, кад вода однесе обалу до нове десне регуладиено линије, већ у новом кориту доста знатна дибина постала, Према томе, излишно је раније утврђење нове обале, осим случаја где је обала у јакој конкавној кривини,

Лева обала на спрам Кш 1 и1,, била је јако изложена удару реке; као што се видло по старом кориту г. Да би се тај удар одбио, постављена су привремено платва у правцу е Е код Ка 1, а за тим продужено је постављање платана у правцу 0 с до Ка 1,,, те је на тај начин водена струја одвраћена са свим.

При нашем пролазу поред Кла 1,,, видели смо како вода јако удара на платна код тог километра и како материјал од десне обале код « с продире испод платна и тек се на 10 до 15 метара иза регулационе линије сталожи.

Дејство грађевина код Кип. 1,,, на левој обали, потпомогнуто је сличним грађевинама а ђ с на десној обали, тако да је лева обала код Ка 1,, до 1, толико ороњена била, да је достигла регулациону линију. Усљед тога је одма наређено, да се с леве стране изврши намештање платана, од Ка 1,, у правцу 1,, те на тај начин спречи даље оступање река у лево.

Дошав до 500 метара дугачке грађевине о ћ |, видели смо како су сва платна од ( до ћ потпуно засута. Између Ка 1, и 2, спречено је ронење леве обале бујлим шибљаком. Да би се ронење убрзало, предвиђено је код ћ, да се између регулационе линије поставе у деклинантном правцу коса платна, која ће се према потреби премештати низ воду дотле, док се поменута обала не однесе.

Код # је рукавац затворен Фашинама на уобичајени начин.

Између Кт 2, и 2, с леве стране већ су платна била потопљена и косине каменом обложене, а старо корито сасвим засуто. Исто тако и с десне стране део

ЖНетвеђеттеће шђег КЛиввђалфед та Вауетп, Гешђега. 1888.

РЕГУЛАЦИЈА РЕКА

СТРАНА 59.

т и р, био је делимице сасвим довршен и утврђен, а делимице у раду. На овај начин је с десне стране добијено неколико хектара земље наносом испуњене, а између регуладионе линије постигнут је потпун прокоп, без копања наричитог канала, као што је то код других система потребно

У мају 1887 г. дневно је одношена обала у правцу п да за 2 до зт,

Кубатура земље, која је изложена раду воде, млого је већа код овог система, но код другог ког. Међу тим остојање на које вода има покренут материјал с једног места да носина друго, код овог система је млого мањи,, јер чим кренут метеријал доспе иза регулационе линије, таложи се у проширеном профилу лево и десно.

У овоме је дакле главна превага овог система над осталима.

Без сумње, у току оваквог рада, може се десити, да вода однесе од једне стране више но што треба, као што је то случај био код Ки 2, на левој страни; ну, ако је надзор добар томе се увек може са мало трошка на пут стати, :

Од Ка 8 на ниже налазила се река у веома неповољном стању за регулацију, јер је код и водаје прокрчила себи доста широк лопречан рукавац, кроз који је велика маса воде дерала на леву страну, тако да се у правцу 8 6 тешко корито ширило. Продужењем намештања платана и затварањем рукавца и, можда би се вода натерала да удари правцем 5 (6, али би то изазвало сличне незгоде у нижим деловима. Стога изгледа да ће се на том месту морати прибећи просецању или копању канала на уобичајен начин.

Код ко 4, одпочето је грађење са паралелним платнима. Шипови су већ били побијени, везивање и намештање платана вршено је у исто доба на три места, јер на том месту није било потребно систематично полагање озго на ниже.

Баварске реке са великим падом, јаком средњом водом и знатном масом наноса, веома су удесне за прпмену ових нових грађевина. Даље, ја мислим да ћеи на другим рекама са мањим падом и ситнијим наносом, ове грађевине брже но остале, дејствовати.

За оне пак реке које имају слабу средњу воду, изгледа да не би ове грађевине биле удесне. Код тих река где би се морало чекати једино на велику воду, морао би се копањем рад платана подпомагати.

Кретање леди у великој маси, каквог на баварским рекама и нема, можда би такође нанело знатне штете овим грађевинама. Ну у таквом случају, треба платна рано с пролећа наместити, како би се до зиме углавноме постигао тражени резултат. Или да се, пре но што се лед крене, у новом кориту лед просече, те на тај начин ослаби удар леда о нове грађевине.“

Онај начин регулисања применили су и Аустријанци на Дрини.

По опису г. Алексића,“ платна су на Дрини поглавито употребљена, за затварање рукаваца и растока, у оштрим савијутцима и ради одбијања матице да не поткопава обалу, У свима тим елучајевима био је успех ванредно повољан.

Прост а сравмерно брз п јефтин начин извршења ових грађевина, као и сигурно и брзо дејство њихово требало би да окуражи и нас да опробамо овај систем на нашим рекама, које по својој природи имају слич-

жу дешавање Дрине за пловидбу. Београд 1889 тод,