Српски технички лист
СТРАНА 84.
ЗАПИСНИК 1, САСТАНКА ПНЖЕЊЕРСКОГ УДРУЖЕЊА
БРОЈ 8. и 4.
Г. Стојановић. Прпстаје на то, да буде месних з360-
рова, али да ови буду за чланове обавезни.
Председник ставља на гласање: ко језа то да седиште удружења буде у Београду, али да постоје и обавезни месни зборови, нека устане, остали нека седе,
Велика већина устаје
Председник оглашује, да је примљено, да седиште буде у Београду а да постоје п месни зборови,
да овим чита неке депеше — поздравља.
Са овим је састанак закључен, и заказан за 3 часа по подне, истога дана.
После подне,
У 3 часа председник отвара збор и секретар чита чл. 83 привремених правила.
Председник. Ја би одма рекао своје мишљење о овој тачци, али како је г. Јоца Јовановић, већ тражио реч, нека та збор изволи саслушати,
|. Ј. Јовановић (Чита члан 9, под а.) Овде треба додати, да предузимачи могу бити редовни чланови, само у случају да имају квалификацију, пначе не,
Председник. Пошто ће удружење бити преимућствено инжењзрско, то је са свим потребно, да редовни чланови имају квалификацију. После, ваља правити разлику између српских и страних поданика, Ја сам ва то, да сви чланови имају једнака права и дужности, али што се тиче управе и решавања о судбиви друштва, ја би хтео, да само они редовни чланови, који су у исто време и српски поданици могу у управу улазити. — Питање је прилично делнкатне природе и ја молим господу, да о овоме своје мисли слободно исказују. Начелно је питање, хоћемо ли правити разлику између квалификованих и неквалификованих, као и између српских и страних поданика.
1. Ивачковић. Нисам за то, да се прави разлика између српских и страних поданика, јер по Уставу сваки се сматра као поданик, који 5 година живи у Србији Ја тражим да буду сви једнаки, иначе би их одвраћали од удружења. Али, што се тиче пословног реда, и ја сам за то, да се при бирању часништва у неколико ограниче не српски поданици,
|. Антић, Ми ваља да ова правила у главноме свршимо, и то, што пре; јер морамо имати у виду, да смо овде махом чиновници и да за то не можемо дуго овде седети, јер би иначе служба трпела. Главно је да оснујемо удружење п саставимо статуте, па до године ако што не буде добро, можемо изменити. Мени се ова тачка допада, али само треба да стоји: „и онај којп се бави извршењењ техничких радова“,
Што се тиче поданнка, питање је тугаљиво, јер има их млого који су страни поданици, али су у српској државној служби и имају квалификацију, па кад им држава даје права и поверава послове, зар да их ми искључујемор У самом њиховом интересу је, да што пре наши поданици поставу, а у осталом у данашње време нема места бојазни, да нас могу странци поплавити.
1. Боди. И ја сам за то, да се у редовне чланове примају само они којп имају квалификације, а делим г. Антићево мишљење да државни пнжењери могу бити редовни чланови, без обвира на поданство, али да не улазе у управни одбор, јер по међународном праву не би их за злоупотребе могли гонити,
1. Зорић. Сматрам да удружење има два циља: међусобно морално потпомагање и штитење интереса српскор живља. Између Срба не треба по. поданству пра= вити разлике.
1. Антић, Признајем патриотски смер говора т. 30ршћева, али пекључити странце, није корисно с обзиром намогућу потребу, да се позове какав капацитет са стране, коме треба указати иредусретљивост ако хоћемо да се користимо његовим знањем.
1' Зорић, Па за што би они морали бити баш редовни> Онп могу бити: ванредни, почасни пт.д.
Председник. Ја мислим да их не треба из редовног чланства искључивати, али им се само права у неколико ограничити могу.
1. Изгачковић. Ако би се странци искључили, сигуран сам, да у том случају, влада не би потврдила, наша правила.
Г. Ј. Јовановић. И ја сам зато, да странци не могу бити редовни чланови.
[, Ј. Смедеревац. И ја сам господо, странац за сада, па ипак увиђам да странци не треба да се у управни одбор бирају, нити треба да имају право гласа при бирању тога одбора,
· КО „Јовановић. Сећам се кад је већина инжењера, била странаца. Не бојимо се ми Срба који нису наши држављани, већ странаца који нису наши поданици. Ако би се усвојло предлог да и они могу бити редовни чланови, онда је у питању да ли би ми превагнули или они, можда би тада они били у већини, а ја то не би никако хтео.
Т. Андоновић: Бојазни од странаца има основа. Али господо, неподаници већ и сами увиђају и пристају да у одбор не улазе. — Удружење несме бити раздружење, а ми већ узајамно ладнимо, кад потежемо ово питање. Ми сви у осталом знамо, како је млоги неспреман инжењер странац експлоатисао ову земљу, па се дакле и бојазан многе господе говорника лако може да протумачи.
[. Главинић: Треба свима квалификованим инжењерима, који су у државној служби, дати права, да буду редовни чланови, али да само домородци могу у управу да улазе. — Што се тиче квалификације треба прецизирати: да је свршио технички Факултет на нашој Великој Школи, или сличну школу на страни, никако пак, не би требало тражити, да пмају диплому.
[. СОтефанозић: У привременим правилима нигде и не стоји, да морају имати диплому, с тога је стављено тамо под а. „који се стручно бави техничким наукама и њиховом применом“ ит. д.
1. Каракашевић: А шта је са општинским инжењерима 2
Предгедник. Све ово вреди и за њих.
Г. Главинић: Ја сматрим да је сваки онај квалиФикован који сврши технички Факултет овде или на страни и да није потребно да своју квалификацију п дипломом потврђује.
Г. Ивачковић : Остаје при томе, да странци не треба да улазе у одбор, али никако не пристајем да немају право бирања.
Г. Лука Ивковић: Слажем се у свему са г. Ивачковићем. [. Андоновић: Ови се слажемо у томе да не двојимо једне од других у правима и дужностима, једино што странци не могу улазити у одбор.
Председник : Према томе пмали би: редовне чланове, а такви су само квалификовани, без обзира на по= данство. Ограничење пак за странце имало би доћи у одељак о правима и дужностима чланова; даље би имали ванредне чланове, то би били они који су без квалификације. Они би имали сва права у осталом као и редовни. Дописни би чланови — који такође могу бити корисни —