Српски технички лист

БРОЈ 7.

Да се употреби Фундадија на пилотама, није било гаранције, јер се порађала сумња, да се пилоте могу лако искривити и да неће бити довољне сталности.

Ове околности навеле су инжењера Селљер-а да покуша да до песка дође средством дрвеног кесона и да затим у истоме изврши зидање стубова. Постигнути резудтат био је преко свака очекивања. Друштво усвоји овај систем и изврши тридесет објеката на својој линији.

Кесони (ел. 1. 2: и 8) састављени су из скелета. од чамових греда. Висина скелета износи 4 метара, исти је с поља обложен вертикалним талпама а изнутра има исту такву облогу, али нагнуту. Ивице ових облога на доњем крају су косо засечене. Засеци су обложени танким гвозденим полугама, једно да би се веза делова осигурала од потреса а друго да би кесон лакше силазио, нарочито ако би наишао на изолисано камење или корење и жиле од дрва

Ако би земљиште било иоле чврсто и када би се површина воде налазила на извесној дубљини (као што је случај при каквом спруду), онда је земљиште било откопавато до нивоа воде и кесони су у ископаној рупи били склапани. У противном случају, ако је земљиште

било по све тесно и на воду се сместа наилазило (као |

у реци, речици или потоку), кесон је склапан одма над саим местом где се објекат имас да подиже.

Као што ће читаоци вџедти, у принципу монтирања, овог кесона вршило се и врши на два начина и то онако, како се врши за кесоне без дна „не заптивене“ и за кесоне баз дна „заптивене“.

Пошто је кесон склопљен, триугани део између обавијача његовог напуни се на висину од прилике од једног метра са бетоном а остади део до горњег оквира, испуни се обичним зидом у малтеру.

Земљиште у унутрашњости кесона а између трнугластих обавијача избагеровано је и извучено које чекрком које другим справама,

Када је горњи оквир скелета дошао до воде, или ако је усљед не довољне тежине кесон престао даље да спушта доле, онда је се ово спуштање постизавало тиме или што су нови зидови у интервалама на, већ постојећим деловима подизати или се је тежина кесона увећавала наслагањем шина или веома крупна камења,

ПРИЛОЗИ 0 ЧУВАЊУ П ПОПРАВКАМА ДРУМОВА

СТРАНА. 119.

Пошто је кесон сишао до солидног земљишта онда се унутрашњост његова до површине подземне воде испуни хидруаличким бетоном. Спуштање бетона се врши са истим чекрцима са којима је глиб из унутрашњости кесона напоље вађен. Остатак Фупдације на више врши се у ломљеном камену и хидрауличком лепку,

Следећа таблица моказује цену коштања за 13 објеката :

КОШТАЊЕ КЕСОНА ДИНАРА

КОШТАЊЕ цЕдЕ ФУНДАЦИЈЕ

ЦЕНА ] 3 ФУНДАЦИЈЕ

КУБАТУРА

ОТВОР МОСТА | ФУНДАЦИЈЕ

мост од 28 т 9855 — | 52406 дин. | 1811, 28,90

7 5588 88 228 954,87 94,29

10 5409 24.262 868,9 о 28,08

10 5 409 94 558 181,31 31,ва

7898 48824 | 896,75 91,5»

98 701 1282,04 26,29

| 20 204 567, 5

25 118 886, 1

| 21581 619,55

17128

540,1в

4959 _ | 16798 491,62

4062 14495

4952 17.082 500,83

Средња цена 1 ш" Фундације износи

= Зђво динара. Вел. Антић, инспектор мин. грађ.

ПРИЛОЗИ 0 ЧУВАЊУ И ПОПРАВКАМА ДРУМОВА.

Ко пажљивијс промотри карту Србије пашће му прво у очи, да наша земља у сразмери са другима има, велики број путова. Узрок овоме лежи на сигурно у томе што су они до скора били једино комуникационо средство, јер је железница поникла тек у последњем деценијуму, а пловних река кров и у земљи нема,

Ми остављамо да другом приликом проговоримо о мрежи и правцима ових друмова, о начину трасирања и извршења, као и о томе, да лп их је свуда диктирала права потреба; но ћемо се забавити за сада о начину њиховог чувања и поправкама.

Просецање и насипање путова од вајкада па и данас врши се снагом народа или тако званим кулуком, тај посао кулучара изазива већ сам по себи, да се пројектант чува сваког вештачења трасе п да своје захтеве ограничи на површје самога терена, изузимајући стеновита места, где су засеци и просеци вршени мајсторима, Према овоме и поправке друмова вршене су на сасвим прост начин, дакле опет кудуком. Покушавано је у пов-

није време, да се народна снага замени народним новцем, но резултат је испао негативан. Ово ме је допринела у неколико и непопуларност тадашњег режима, а по нашем схватању и једна чињеница више, што правци проведених путова нису у напред систематисани, дакле земља нема у напред одређене мреже друмова те би услед тога број п дужина њихова могла нарасти толика, да би износила замашан део данка, која сума опет не би могла подмирити битне потребе народне.

Чување и поправка садашњих друмова свела се у последње време на минимум, Џа и друмови, трасирани по модерним захтевима, употребљиви су само у суво време, кишно и зимско време чини их непроходним. Поправку њихову као и путовање по њима сваки сматра као „кулук“, а при таквом стању ствари природно је, да трговачки и саобраћајни полет у земљи све више и више има да се бори са тешкоћама, и да уложени рад и новац на овакве инсталације није ништа друго, до бесмислица.

174