Српски технички лист

СТРАНА 120.

РАДОВИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

БРОЈ 7.

Ми верујемо, да ће потрајати још неколико деценија, докле материјално стање народа не порасте, и докле он не добије сољег укуса, да свој лични рад на чувању и поправкама путова замени новцем, али мислимо у исто време, да би се могли и садашњим методом бар дупли резултат постићи, ако би се кудуку дао мало правилни систем.

Промена. садашњег система састајала би се у овоме.

1. Сви друмови имали би се првенствено киломерисати, |

2. Време кулучења да се изабере у оно доба године, када не би сметало, ни пољским радовима, ни војеном вежбању. Рад око кулучења имао би се поделити на две категорије, у рад колскиг кулучара, који би претходно по прорачуну инжењерском имали дуж пута да извуку потребну кубатуру шљунка, и 7 рад пешака, који би оваки спремљен материјал доцније правилно по друму разасуди, по што би предходно нужне оправке на плануму и рововима урадилп.

Оваком поделом рада уштедило би се у надницама, друго избегло оно прекомерно нагомилавање радне снаге, која више Фигурира, но што ради, и треће радови би били прегледни за контролу ппжењера.

8, У извесном растојању од 10 километара пмали би се установити чувари пута, којима би округ, респективе срез,

прибавио нешто зиратне земље са једном кућицом, и који би са 90—40 динара месечне плате вршили све мање оправке друмова, и водили бригу о стању објеката у своме рејону

4. У непосредној близини друма требало бп одмах пронаћи и екепроприсати мајдане камена песка и шљунка, чувари друмова пмали би вадити овај материјал и припремати га у толикој мери, да колски кулук за идуће оправке из мајдана ових лакше и брже може потребан материјал на своју деоницу извући.

5. Када би се овако неколико година систематично насипање вршило, под контролом окр. инжењера могло би се приступити по том преради друма са лакшим ваљком. по што терети на нашим друмовима ретко прелазе 1200 —1500 килограма.

На завршетку имамо напоменути, да трошкове око поправака и осталог ваља да подмири народ дотичног округа по пореским личностима, а не по прогресивном порезу,

У једноме од идућих бројева изнећемо статистичке податке колико се надница за оправку друмова код нас потроши, и колико мало успеха од целог тог рада има.

Љ. Николић.

РАДОВИ ПО СТРУЦИ ГРАЂЕВИНСКОЈ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА ПОСЛЕДЊИХ ДЕСЕТ ГОДИНА (Продужење)

Железнице.

Пре окупације постојао је у Босни само један железнички пут и то од Доберљина (близу Костајнице) до Бањалуке, ну и он је још под Турцима 1875 године, био сасвим напуштен,

Први задатак војене управе био је, да железницом осигура пренос свега што је за војску потребно и да добије везу са Аустријом. Тога ради је одма пројектована и извршена жељезница са уским коловозом од Брода до Зенице, а доцније до Спрајева.

Веома повољни резултати, који су постигнути са, овом железницом, која је у почетку грађена као провизорна, учинила су те је и за све остале нове железничке пруге усвојен узан кодовоз са размаком шина од 76 ст.

На овај начин је до 1887 год. године извршено и саобраћају предато у Босни и Херцеговини 40196: Кит, а остало је још да се сагради 56 Кт железничког пута.

Са нормалном ширином коловоза, извршене су само пруге Доберлин-Бањалука и спојна пруга од Брода у Олавонији до Брода босанског.

Како ове босанске железнице важе данас као угледне железнице са узаним коловозом, то ћу се ја мало дуже задржати са описом њиховим.

1. Железница _Брод-Зеница.

Прва железница, коју су за време уласка трупа и за време умиривања устанка градили, била је од Брода До Зенице.

Грађење ове железнице дато је предузимачима и отпочето је крајем августа 1878, а грађена је једино ради што бржег снабдевања војске нужним провијантом и другим потребама,

Траса, полазећи од босанског Брода, иде долином

Јаве преко умовитог земљишта, са насипом од2 1 висине, за тим прелази у долину реке Укрине, са такође

умовитим земљиштем и од Дервенте, држећи се косе непосредно на десној страни Укрине, пење се у долину реке Бишње ка Вргтовима.

(6 тога, што траса пролази већином кроз земљиште које мили (Кибзећеегтаи), избегавани су већи усеци; али при свем том, и на оним местима где су усеци неизбежни били и мали начињени, могло се милдење земљишта спречити једино скупим одводима и дренажом.

Од Вржова иде траса врло куппраним тереном и са доста јаким кривинама излази на вододелницу између Саве и Босне код Маричиног Хана. Одатле се такође са јаким кривинама (45 до 50 та полупречника, који су доцније повећани на 70 до 100), спушта траса у долину Величанке, тде час насипом, час усеком иде долином тог потока, до улаза истог у доста широку долилу реке Босне. Од Которска до клисуре код Добоја, пут иде насипом и пролазећи кров ту клисуру између реке Босне и друма, иде левом страном Босне до Добоја, а за тим, 8 до 3 ш високим насипом пресеца долину и прелази на десну страну, те преко Трбука додави у Маглај,

Земљиште је дуж Босне нанос шљунка и песка.

Код Маглаја прелази на леву страну Босне и све до иза „Кешче остаје на тој страни, а за тим по трећи пут прелави Босну и држећи се десне стране улази у велику врандучку клисуру одакле улази у котлину зеничку и испред Зенице, прелази понова на леву страну.

Између Кепче п Зенице, а нарочито од Немила до испред Зенице, просвецан је пут на многим местима кроз кречну стену и има знатних радова око осигуравања обала и око чувања пута од скотрљавања камена, са стрмих страна,

Према утврђеном програму, требала је провизорна, железница од Брода до „Жепче, са дужином од 150 Кт, да буде готова за два месеца.

Али, услед тога што су устаници код Брчког зауставили сваки саобраћај Савом, морало се дуго чекати