Српски технички лист

СТРАНА 188.

Шине су употребљене оне са пруге Брод-Сарајево које су због мале тежине (142 Ке) уклоњене. Прагови су растови 1,60 шв дугачки, са ширином доле 0,1 ши горе 0,14 па.

У Симином хану је једна окретница од Фов т пречника.

У Грачаници, Пурачићу, Угљеном мајдану, Д. Тувли и Симином хану имају станице 3 кодовоза, са дужином од 252; 252; 204 пи 276 т,

Зграда станична у Д. Тузли заузима површине 276,50"; у Грачаници, Пурачићу и Симином хану 175,7 та; сем тога још 10 малих станица са зградама од по 73,2 та". У Тузли једна шупа за робу од 222 а. Укупно под разним зградама има 2894 па, ~

Станица за воду има 7,

Грачаница, Пурачић, Тузла и Симин хан имају телеграфску везу, остаде су станице тедефоном спојене,

Возни материјал састоји се из:

8 локомотиве са. тендерима, на три осовине;

1 салонска кола;

1 ревизиона кола;

2 путничка кола Џ класе;

5 путничких кола ПГ класе;

5 , "ЈУ ,

3 поштанста и за пртљаг кола;

25 покривених кола за робу;

50 отворених — « , 5

25 кола за дугачке балване.

Цела пруга коштала је 1285 802,51 Фор, или 1 Кт по 19191 Фор.

6. Железница Мостар- Метковић.

Пошав од Метковића, који је 20 Ка удаљен од утока реке Неретве у море, траса ове железнице иде све до Мостара десном страном Неретве.

Дужина целе пруге је 48,177 Ки, Отпочета је да се гради у Августу 1884, а предата саобраћају Јуна 1885 год,

Ширина коловоза је 76 ст. Ови пропусти и мостови грађени су са зиданим обалним стубовима, За отворене пропусте до 8 та распона, употребљене су растове, а за веће распоне гвоздене греде као носиоци.

Зграде су каменом и циглом зидане, а са табличцем покривене.

Раздика у висини између Метковића и Мостара износи 58,6 т,

Максималан успон је 8,33%.

Изгубљеног успона има на два места са увупном дужином од 809 т и губитком висине од 1,61 10,

Минимални радиус је од 100 т, са укупном дужином кривина од 1465 т, Даље са раднусом од 125 до 200 ш има 8208 ш; са радиусом од 280 до 500 т има 6126 ш и са радиусом од 500 до 1000 л има 2 440 пп дужине.

Ширина доњег строја у круни износи 8,0 11.

На целој прузи има 8 тунела, један 120, други 29 и трећи 24 та дугачак, а сва три пролазе кроз чврсту кречву стену.

Од мостова има један од 50 ш, један од 25,2 та и један од 12,1 т распона, а сва три са гвозденом конструкцијом, Сем тога има још 82 пропуста од 8 до 0,4 та распона, највише су отворени од 2 :л распона,

Шине су челичне. Један метар) тежи 17,65 Ко. Пратови су од растовине; само испод скретница је боровина.

Станица има свега пет, са укупном дужином коловоза па трима од 3,848 Кш,. На свима станицама је п станиц. за воду и то у Метковићу и Мостару су по два резервоара, а у осталима по један од 8 ш% запремине,

РАДОВИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

БРОЈ 8.

Под разним зградама има површине 5365 те. Станица у Мостару захвата 500 тог површине,

Саобраћај се врши са 4 локомотиве са тендером, свака од 100 коњски снага, ив Фабрике Крауса и комп.

Локомотиве су са 8 осовине, од којих су две спојене и на максималном успону од 8,3 зуљо ВУКУ 180 тони терета бруто, са брзином од 20 Ји за сат,

Возни материјал састоји се из ових кола:

| салонска.

8 путничка Ги По кл, са 2 седишта Ги 12 седишта 1 класе, путничка ПТ кал, са 15 седишта. путничка ЈУ кл. са 20 места. за кондуктере; поштанска: покривених за робу, удешене и за транспорт војске, са 6 тона оптерећења;

12 отворених за робу, са високом оградом, такође удешене за војене транспорте, са 6 тоне оптерећења;

8 за дугачку грађу, са 6 тона оптерећења.

Радпоница у мостару има једну парну махину од 8 коњских снага и у њој се врше све оправке на локомотивама и колима.

Грађење железнице извршио је Карл Фрајхер у. Буату па Беча за суму од 1344947,5 Форината,

Кад се пак овој суми дода грађење телеграфа, откуп земљишта, надзор државе за време грађења, набавка возног материјала, онда цела пруга кошта 1700 000 Форината или 1 Ки 99 372,70 Форината.

00 52 бо и н~

%. Војена железница „Доберлин- Бањалука.

Још одма у почетку окупације, у Септембру 1878 године, предузела је војена управа поправку напуштене железнице Доберлип Бањалука, коју је Хирш ва рачун Турске државе 1872 године саградио, а услед тога, што се није рентпрала (донела је у години 1874 само 21000 Фор. прихода) напуштена је,

Дужина ове пруге је 102,1 Ка са нормалном ширинон коловоза.

Оправка је извршена 1879 године у толико, да се могло том пругом возити са брзином од 830 до 40 Кт на сат.

Максималан успон је 20 300 та.

До године 1887 укупан утрошак на оправку ове пруге износи 800 000 Форината,

Возни материјал састоји се из 7 локомотива, 11 кола за путнике, 48 покривених и 46 отворених кола за робу.

У Бањалуци је једна радионица,

минималан радијус је

То су железнице које су у Босни и Херцеговини извршене до 1887 године.

Према овоме дужина железница у Босни и Херцецеговини са уским колововом, до 1887 године. износи 401,361 Киш. А утрошак за грађење тих железница, износи 18825 501 Форинта, или од 1 Ки 84 448 Форинте. Сем тога има још 105,100 Кта железнице са нормалним коловозом, тако да укупна дужина железница у Босни и Херцеговини износи 506,461 Кш, а укупан трошак за, грађење и оправку истих до 1887 износи до 16,5 милиона Форината или близу 36 мидиона динара,

Дужина наших железница износи 526 Кт, оне су са нормалним коловозом, 300 милиона динара,

а укупно коштају нас преко