Српски технички лист

БРОЈ 8.

РАДОВИ У БОСНИ И ХЕРЦЕРОВИНИ

СТРАНА 189.

Хидротехнички радови.

Чим су, колико толико, подмирене потребе са друмовима, железницама и зградама за касарне и друга надлештва, обратила је босанско херцеговачка управа одма своју пажњу и на хидротехничке радове и то:

1, на снабдевање појединих вароши, а местимице и појединих крајева водом,

2., на исушивање плавног и мочарног земљишта, заједно са наводњавањем,

8. на регулисање река.

Ма да су Турци свугди обраћали пажњу ВОодОЊОдима, тако да је свака варош имала по неколоко јавних чесама, ипак услед доласка трупа и иначе увећаног броја становника, убрзо се приметила у млогим варошима оскудица у води.

У почетку је војена управа за свој рачун доводила, за касарне воду, а то је у толико лакше било, што се у близини готово свију вароши у Босни находе добри извори. — Доцније је држава припомогла општинама, те су оне нове водоводе градиле.

Први, у већим размерама и са савременим захтевима извршени водовод јесте мостарски, који је довршен 1885 године са сумом од 180000 Форината и то већином из средстава босанско херцеговачке управе.

Водоводна мрежа састоји се из гвоздених цеви и износи са свима огранцима 18 838 т, Вода долави природним падом из извора са Радовог поља, 5 Кп удаљеног од Мостара. Дневно даје водовод 1512 па рачунато је на сваког стамовника по 45 по“ дневно.

Вода се издаја по чесмама на улицама. Чесме су или без славина или са славинама. На првима истиче за секунду 0,26 литара а на другима 0,27 литара.

Војска има засебне чесме.

За Сарајево и Дервенту пројектовани су водоводи и у Сарајеву већ се у велико и извршује. Исто тако су године 1887 пројектовани водоволи за Власеницу, Дољну Тузлу, Столац и Билећ,

Како су неки крајеви Херцеговине сасвим оскудни У води, то су у тим крајевима саграђене цистерне за прикупљање воде.

Овај начин снабдевања, појединих крајева водом није новина, јер остатци од порушених цистерна у тим крајевима, докавују да су се у старо доба становници Херцеговине на исти начан помагали,

Неке од тих старих цистерна поправљене су илп обновљене, тако да у целој Херпеговини има. 33 оправљених и 26 изнова. саграђених цистерна, а, сем тога има 17 оправљених и 20 новосаграђених појишта,

Запремпна цистерна је између 80 и 150 па, а грађене су од ломљеног камена са сводом озго. Као везуЈуће средство при зидању употребљена је нека првена земља, која се тамо налази и која, сем тога што добро спаја поједино камење, не пропушта воду.'

За грађење тих цистерна прорачуњено је 28 607 Форината и 29887 кулучарских надпица,

Херцеговина није богата са рекама, једина је Неретва која по површини до у море тече; све остале реке и речице пониру, као и већи део кишнице, кроз пукотине кречних стена, тако да се у пећинама испод површине налазе ведики резервоари и читаве реке, које под земљом теку,

' Ова земља садржи до 680, виликатних. састојака. Шри употреби дода је се обичном кречу, без песка, Тако начињен малтер постепено се тодико стврдне, да никако воду не пропушта.

Зими и кад се снегови топе обично уста тих по= нора нису довољно широка да могу сву масу воде приМИТИ, а често се и подземни резервоари толико водом напуне, да се вода разлива. по површини земље и плави целе долине,

Овим поплавама, које трају преко целе зиме и пролећа, има да заблатодари Херцеговина за своја родна поља, као што су: Гацко поље, Имоско поље, Попово поље, Дабарско поље, долина Младе и Требишта, Ра стока, Мостарско блато, Невесинско поље, Бушко блато, Ливањско поље, Жупањско поље и др.

Ну, поред користи, коју ова поља имају од наноса, и ђубрења услед тих поплава, дешава, се, да се поплава с продећа дуже задржи, пли да, услед наглих пи бујних киша, иста наступи у сред лета и уништи све усеве, или с јесени, те осујети сваку жетву.

Да би се од таквог удеса сачувао, сам народ у тамошњој околини помагао се чишћењем улаза у поноре од нанетог грања и ђубрета.

Године 1885 одредила је босанско-херцеговачка, влада нарочитог хидротехничара, да проучи ове поноре и да своје мишљење како да се изливање воде из њих регулише.

Први покушаји овог регулисања, учињени су на Имоском пољу, у долини Требишта и Младе, као и Растока на далматинској граници.

Усев, који се по тим пољима сеје, поглавито је пиринаџ и дуван,

да тим је проучавано Гацко поље са 4000 хектара површине, на коме услед велико висине (940 та над морем) успева само добра трава.

Сем ових радова у Херцеговини проучаване су баруштине у долини реке Спрече и око Бељине у долини Савској,

Даље, приступљено је регулисању Неретве и Дрине, како би се по истима мотдо парним лађама пловити. Како се овим радовима приступило тек од 1887 године, то у напред поменутом извештају и нема детаљнијег описа тих радова, ну ми ћемо се постарати, да другом приликом, према досада публиковалим радовима познамо п наше читаоце са тим у сваком погледу поучним радовима. Приступајући амелиорацији земљишта и регулисању река, опазила се одма оскудица у потребним метеоролошким податцимм, с тога су поред, још у почетку окупације подигнутих метеоролошких станица у Сарајеву, Мостару и Дољној Тузли, подигнуте још девет станица и то у Ливну, Дреновцу, Широком бријегу, манастиру Хумцу, Бјељини, Гацком, Травнику, Бањалуци и Бихаћу.

Сем тога су делимице установљене, а делимице у у пројекту, станице за посматрање стања воде по рекама и то:

на Требишту две станице;

» Имоски једна станица;

„ Шпроком бријегу једна станица; Гацком пољу једна станица; Босни пет станица;

„ Неретви три станице; „ Врбасу пет х „ Дрини четири «

„ Опречи две , „ Јали једна 5 „ УНИ пет + „ Сани четири Б „ Сави три –

20%