Српски технички лист

отРАНА 140. ОВАЛЕТСКА ЖЕЛЕЗНИЦА БРОЈ 8.

„ Требинчици једна станица. оспорна је истина, да је богат или економно јак народ Свега дакле 88 стапица. увек и политички јак. ви Богатство пак можемо једино добити из саме наше

земље, увећаном производњом, извлачењем што веће користи од нашег рудног блага, наших шума, наших вода, п осталих добара, којима нас је природа обдарила.

Ну да би све ово могли извршити, није довољно тражити само капитале, који ће потпомоћи рационално винарство, шљпиварство, сточарство или рапионално обрађивање земље; није довољно давати концесије за ово или оно индустријско предузеће или за ове и оне рудвике, већ пре тога, илп баш ако се хоће, упоредо с тиме, ми морамо довести наше друмове, наше путове у опште, у такво стање, да се њима са сигурношћу можемо служити у свако доба године; морамо допунити мрежу друмова и железница тако, да су нам подједнако приступачни сви крајеви наше државе; морамо с једне стране осигурати оне грдне површине земљишта, које услед не регулисаних река или леже бесплодне или што је још горе, мал не сваке године вода плави већ урађена и засејана поља, а с друге стране регулисањем ство-

Е ЖЕ | рити могућност да се сировине могу водом транспор-

А пстрахујући од намере која је Аустро-Угарску прати, уруководила да прегне и да за сразмерно кратко време | То су радови којима треба свом снагом, која нам о Босни и Херцеговини изврши п катастар и напред | ја распвложењу стоји, одма шриступити, ша ће се неиписане грађевинске радове, ми у извршењу тих радова осетно, али сигурно подизати и наша производња и гамамо најбољи пример како би, готово са истим сред- јити наше одушевљење за народну мисао. ствима с којима данас располажемо, могли п ми у току Овако не радећи по извесном утврђеном плану, већ 10 до 15 година довести наше друмове у добро стање, | више „на срећу“, ми ћемо вечито лутати, вечито бити снабдети округе и срезове са удесним канцеларијама, у трзавици и неизвесности, па ма колико да смо „вресаградити више секундарних железница, обратити пажњу ћни“. Време је да ударимо другим правцем, јер нас нашим рекама и регулисањем створити могућност пло- срећа може оставити, баш у тренутку, кад се најмање видбе по њима, ма то било и сплавовима, једном речи томе падамо, створити уодове да се природна-блага и наше отаџбине, Обратимо пажњу нашим путовима и нашим рекама, могу експлоатисати и тиме увећати производну моћ на- па нам неће рудно благо у свима крајевима државе леродну па дакле и државну. . жати бескорисно, неће нам, по још сачуваним шумама,

У нас се с једне стране чују непрестани узвици: трунути толика дрвена грађа, нити ће мо наше пронз„подижино народну производњу“, „гајимо винарство, | роде продавати иди у бесцење или по толико велику шљиварство и сточарство“, „потпомажимо индустрију“, цену, да нам млого лошији производи из удаљенијих „отварајмо руднике“ ит, д. а с друге стране опет: ;

жава могу конкурисати. „тајимо народну мисао“, „радико на ослобођењу Српства“, држе у Ур

Са овим се завршује извештај о грађевинским радовима у Босни и Херцеговини до 1887 године.

Ако пажљиво пропратимо све радове и беспристрасно оценимо њихову вредност, морамо признати да је за десет година млого урађено и да су услед тих радова и Босна и Херпеговина добиле сасвим други карактер. Циљ тих радова био је, као што смо видели, да се што пре у тим двема покрајинама створе такви односи како ће се моћи окупација тих покрајина што сигурније и потпуније извршити или другим речима, како би Аустро-Утарска што сигурније постала гослодар тих земаља.

Ну поред тог диља, руковођена је босанско-херцеговачка влада и економним интересима, т. ј. да разном природном благу, којим су те две покрајине богате, отвори пут и тиме увећа њихову производну моћ, а у исто доба тиме увећа и своју подитичку превласт у тим покрајинама. „спречавајмо ширење Бугаризма“, ит, дитд, У томе нека нам служе ва РА АЗО ре нога. раг Све је то лепо и ми заиста томе не само треба да ЛОВИ У нас ОН ЛА ЛАРНАА Миле РА ЕЊА тежимо, већ озбиљно да прегнемо и, да извршавамо. ПО АВИ У ИО ТОРИ ИУ ЛОВА Ну при сваком Бани те послу, увек има извесних | 59] мери обраћана пажња и радовима од којих је зависила

. . . к а ; / с аб а с Ш предходних радова, који се морају што потпуније извр- | Пронзводња народна. к ПИ Б4т 4 ЖЕ шити, ако хоћемо да нам посао буде добар, користан и | Послуже и напред описани радови у Босни Ра

успешан вини, који нам јасно казују, да ако прегиемо, можемо за За рад на ослобођењу и ујединењу Српства, ва спре- МТ ЕР С ли

чавање ширења Бугаривма, за истеривање Аустрије из ВА Е УРОИН КИОООНО:

Босне и Херцеговине и т, д., треба богатства. Јер, не- Н. И. Стаменковић,

ОКАЛЕТСКА ЖЕЛЕЗНИЦА: Од Ландкварта преко Давоса Самадена и Малоја за Чијавену (Стлатепла). Граубинденска атхезиона жедезница са ширином колосека: ] ша, максимадним успоном: 450 и минималним полупречником: 100 По саопштењу инжењера Нарла Вецела (Каг! Ууећдеј) из Давоса, (Са сликама на листу ХХЛ, ХХЦ, ХХШ и ХХТУ)

Путничка кола. Кола Т. са П. класом, и кола 1. са 111, класом (ба. 7—-15). снабдевена су са споредним одељцима за путнике који Путничка су кола, без изнимка, сва на две осовине | не пуше. и по системи интеркомуникације, са ходником по ере- | Ова кола треба да без сметње пролазе, кривине од

дини и са два спољна пода (раб огтел), 100 та полупречника са брзином 45 Кш на сат. Тога

' Листови ХХИШ и ХХГУ остади бу за идућу свеску,

се дос нле па

пити јава