Српски технички лист

БРОЈ 8. СНИМАЊЕ ТЕРЕНА СА ОБИЧНИМ ИНСТРУМЕНТИМА ПИ ТАСАХКОМЕТРОМ

вац, Тога ради се узме један инструмент као меродаван а остали се према истоме ректификују. Инструменат, који хоћемо да ректиФикујемо, постави се у извесном одстојању, од прилике 100 т од оригиналног инструмента, Са оригинадним инструментом. који је пре тога уредно оријентован, управи се визура на центар ин. струмента, који треба испитати, и авимут прочита. Ка томе углу дода се 180% и нонијус инструмента, који испитујемо управи на тако добивени угао, Ако сада управимо дурбин, при аретираној алхидади, на оригиналан инструменат, то треба игла инструмента, који испитујемо, да стоји на нулу. Ако то није случај, онда се грешка, ректифицира померањем нудте магнетске игле,

_ За повеће, далеко распрострте радове није увек оријентовање ка магнетском меридијану довољно, јер је за разне тачке на нашој земљи и одступање магнетског меридијана од географског развлично, и тада ће бити потребно, да се географски меридијан узме као линија оријентовања.

Ради одређења географског меридијана, довољно је за наше потребе оријентирање ка поларној звезди, за време њене кулминације

Ако тахеометар једног ведрог вечера наместимо хоризонатно, нонијус на почетну тачку деобе управимо и алхидаду аретирамо, па ва тим па поларну звезду за време њене кулминације визирамо, то тада треба и игла да показује на нулу; ако то не би био случај, онда се то одступање исправи померањем нулте иглине. Тада правац игдин неће бити паралелан ка визури, већ раздичан за магновено месно одступање магнетског меридијана од географског.

Доба, у које поларна звезда кулминише, добићемо лако, ако посматрамо положај „великих кола“ према поларној звезди, Кулминација ће тада наступити, када поларна звезда буде стајала управно над иди под звездом 6 „великих кола“ (ел. 2)

Да би кончаницу при визирању на поларну звезду тачно видели, пужно је, да се објектив инструмента једном лампом у тодико осветли, да како слику звездину, тако и кончаницу јасно видимо.

СТРАНА 188.

Одређивање даљине.

Да би се инструменат могао за мерење даљина, употребити, мора да има осем обичног крста у кончаници, још и два паралелна кончића, који су у једнаким одстојањима од хоризонатног кончића намештени.

ћ

1 1!

' ! ' ' | ' / | | | | | !

(бл 8.)

За тим је потребна и једна летва, која је подељена. по извесној јединици мера; ова се летва намешта у оним тачкама, којих одстојања од инструмента имамо да меримо.

Једначина, која се примењује за рачунање даљина пзражава однос, који постоји између даљина жижа сочивиних, одстојања кончића, којима се даљина мери као сталних (непроменљивих) кодичина, а осем тога и одседима летвиним који се са даљином мењају.

Узмимо ради испитивања астрономски дурбин најпростијег облика, т ј. који се састоји само из објектива и окулара, и замислимо, да је исти тако намештен, да му је оптична оса хоризонатна а дурбин над тачком 4 (сл. 8) намештен. У тачци В нека детва стоји одвесно на оптичну осу,

Нека је:

АВ = 1) даљина коју меримо,

ОВ = М одстојање летве од објектива,

(Од. 8.)

АО = а одстојање објектива од средишта инструментовог, (тр == Т“ даљина жиже објектива,

ди == (, одстојање оба кончића и

00 == !онај одсек на летви, који пропзводи слику, ведичине равне одстојању кончића.

Ако се кончаница налази у даљини јасног виђена и посматрамо дурбином летву, која је у РВ намештена, то ће се слика те лдетве негде између објектива и окулара појавити. Да би и ту слику јасно видели, помераћемо окуларну цев донде, док слика и кончаница не буду дежале у једној равни,