Српски технички лист

СТРАНА 184,

Један извесан део летвине слике налазиће се из- | међу оба (горња п доња) кончића, т. ј. два броја поделе летвине бића покривене кончићима,

Из дпоштрике знамо, да се зраци, који пролазе кроз центар сочива не преламају, као и то да се зраци, који пролазе кроз ону жижу, која је предмету окренута, по пролазу тако преламају, да буду параледни ка оптичној ови,

Помоћу оба ова правила могу се лако она два броја поделе на летви наћи, која производе слику, чија је величина равна одстојању оба кончића.

Ако пропратимо обрнуто пролажење зракова, 1. ј. | од кончанице ка летви, и ако повучемо зрак о0,; који сече летву у (, а сем тога и зрак ом паралелно ка оси, који мора пролазити кроз жижу р п летву такође у 0 сече, то ће тачка. кончића о поклапати тачку О на летви.

На тај начин паћи ћемо и поделу (7. Посматрањем тих зракова, који слику једне тачке летвине потпуно одређују, може се извести овај однос између одеска детвиног, размака кончића, одстојања летве од објектива н жиже објективине :

Из сличности троуглова 90 (/ п рта следује:

(— К): К ==: т; та == ош == 1 , (М— К)=а!кК

СНИМАЊЕ ТЕРЕНА СА ОБИЧЏИМ ИНСТРУМЕНТИМА И СА ТАХБОМЕТРОМ

__ БРОЈ 8. 1 М = а [+ К 1 р = о“ [- К- а... -(ђ)

Код једног истог дурбина су Р,!, и а сталне количине; вредност | зависи дакле само од дотичног одсека летвиног

Ако су нам дакле те сталне познате и ако дурбином посматрамо одсек на летви 4, то ћемо помоћу једначине (1) добити даљину Г, која том одсеку одговара.

Као што се из те једначине види, одстојање рачунато од предње жиже сразмерно је одсеку летвином. У односу на средиште инструмента. ова сразмерност не постоји, јер се додаје још једна стална (И = а).

Ако имамо дурбин, у чијој се померљивој окуларној цеви више сочива налазе, то п за исти важи горња једначина за даљину.

Сасвим другчија постаје та једначина, кад се у објективној цеви налазе два сочива, као што је то обично случај код правих тахеометра.

Равмотримо сада тај случај, када се у објективној цеви у извесном одстојању од објектива налази још једно сочиво (ел, 4).

(Од. 4.)

При томе нека је опет: О' објективно сочиво. Оп друго сочиво у објективној деви, такозвано | аналатично сочиво,

Ј' даљнна жиже сочива (О. Т Р у » О, ош == (, размак кончића.

ф одстојање оба сочива, 00 = ! одсек на летви,

Дејство таког дурбина биће ово: објективом скупљени зраци неког светлећег предмета падају пре но што се у једну слику сједине — на сочиво Оп; пролазећи кров то сочиво постају још више конвергентни и производе иза тог сочива обрнуту слику предмета.

Да би ту слику доведи у даљину јасног виђења и у раван кончанице, нужно је, да се само окуларна цев донде помера, док слику не видимо јасно и док се паралакса не уништи.

За положај аналатичног сочива важи само тај услов, да се она налази између даљине жиже објектива; да се дакле зраци не сједине пре у једну слику, док не прођу кроз аналатично сочиво.

Изведимо сада једначину за даљину при једном таковом дурбину,

драци, који долазе од светлеће тачке (7 преломиће се при пролазу кроз објективно сочиво, постаће конвергентни и кад не би апалатичног сочива било, секли би сву