Српски технички лист
БРОЈ 8.
Аналатично сочиво дејствоваће дакле на те зраке тако исто, као кад би зраци од , долазили.
Посмотримо сада опет између зракова који од (0, долазе онај, који по проласку кроз сочиво Оп мора да излази паралелно ка оси, дакле зрак = тор, то мора тај зрак да пролази кроз предњу жижу сочива Оп, Зрак и Оп који пролази кров средиште сочива, проћи ће непроломљен. Овим двома зрацима одређена је сада она тачка на летви, која производи слику и у кончаничној равни,
и 410 0'у > 4тр,
следује: ., , 0, ћ р, (а) иза П.0О'бОг~ 2Д'бт 0 Џ следује : мнв Иви зна а ФФР-ђ -— м 0 ИЗА тзр~о>"Оо Џ следује : О ! СЕ ит (е)
Одредимо ли сада из једначине (ђ) др, | ако унесемо изнађену вредност у једначину (а) и напослетку вредност (0, (7, из једначине (с) у тако добивену једначину, то ћемо за М добити ову једначину:
РЕКЕ! Т— ОК ЈИ а РИБЕ Це ПАРИ На Љу Ра рт. 8 | РК! (—%) БК | р = Цу С Ер = 5 Шар“ |
Да би даљина при дурбину са аналатиним Сочивом била непосредно сразмерна одсеку летвином, то се мора дурбин тако начинити, да буде:
(— 6 Е -
ве енић + 4“ ==" 0 т. ј. мора да је:
Пн
И К
3 ' К- а
према томе, да ли је а или / дато, Пошто тај услов може и сам оптичар да испуни, то нам једначина 11 осем тога показује, да се одетојање
ТРОШЕЊ
КЕ ШИНА СТРАНА 185.
ф т. ј. размак аналатпчног сочива п објектива може мењати у ономе случају, када су не само жиже Ки 7, него п размак дистанцних кончића (, дати. Променом тог одстојања можемо израз: а (КЕ 7—5ђ
удесити тако, да буде раван округлом броју, н. пр. = 200; тада ће бити
1) === 2 ООЛИ
Пошто се за снимање терена могу најразличнији инструменти употребити, то некл је овде поменута још
| једна врста инструмената, Т. ј. инструмента сл терес-
тричним дурбином, Ови инструменти имају у окуларној цеви осем окулара, још једно пили два сочива, који су за то ту, да обрнуту слику, коју објектив производи опет преокрене.
Једначина за такав инструменат може се сасвим по пређашњем начину извести и има овај облик:
(т па ве -Е + а- + (1
Слова имају и овде иста она зилчења као и пре, само што т означава одстојање у окул'рној цеви намештеног колективног сочива од кончаничине плоче.
Из једначине (ТУ) видимо, да је даљина, рачуната од предње жиже објектива сразмерна одсеку летвоном. Даље се види, дл члан
т— УК
И ==
а
не зависи само од одстојања жижиних У, 7 н размака кончића (,, већ се у истом налази и количина а.
Променом а мења се дакле и тај члан.
Неки су инструменти тако удешени д. св кончаница у једном прорезу окуларне цеви помицати може, да се дакле месже у даљину једног виђења довести.
Ако дакле више инжењера са таковим инструментом раде, то се кончаничина плоча, не сме померати, јер
+ (т— 7) ЈУ би последица тога била, да се члан ит 1
за свако
око мења,
( тога не треба кончаничину плочу померати, већ ваља — ради јасног виђења кончанице — окулар помицат. (ПРОДУЖИЋЕ ОН)
ТРОШЕЊЕ ШИНА
По својој натрађеној расправи израдио М. Ј. Валента инжењер.
(ПРОДУЖЕЊЕ)
|. Трошење и трајање пакетираних (од ламела састављених) шина.
Трошењем назива, се онај природни незадржани процес, који, саобраћају предата добра шина, према њеном материјалу и облику, мора да претрпи, чим се изложи дејству извесних, за њен опстанак меродавних, фактора. Поједине Фазе трајања једне шине подлеже извесним законима, који се дознају само пажљивим посматрањем и сумирањем свију појединих дејствујућих чињеница,
Ако је шина и по материјалу и по начину израде без икакве махне, то ће на њу дејствујуће спољне чињенице, па биле оне механичке или хемијске, морати да се покоравају законима, који се с обзиром на начин пи интензитет дејства дају тачним посматрањем пронаћи, а то н јесте пут којим се долази до сигурних резултата, о току процеса трошења ни трајања (Ађишаеваџег) неке шине. Оваке, после извесног времена неупотребљиве шине могу се означити као истрошене (ађветм) Време које је нека шина служила представља њено трајање,