Српски технички лист

ОТРАНА 186.

Оно дакде зависи сасвим од ведичине трошења, стоји са овим у обратној сразмери.

Осим континуирног, на извеспим законима основаног, трошења има још једна појава која не подлеже нпкаквом закону, сасма је неправилна, не хармонпше ни са једном од чињеница дејствујућих на шину, урађена, је тако рећи у самесј шинп а потребан је само неки мали спољни механички импулсе да је изазове, Ова би се појава могла назвати ништењем (Абтаћетипо), а узрок јој ваља увек тражити у непотпуном Фабрикационом методу.

Шина. која. је Фабрпкационом грешком постала неупотребљива може се означити као уништена,

Појаве трошења и уншиштавања ваља дакле добро разликовати, сасвим одвојено испитивати, — тим пре што су потпуно независне једна од друге и постају утидајем сасвим разних узрока.

На трошење дејствујуће чињенице могу бити према њиној природи врло разне величине и резултујуће њино дејство, трошење, биће према томе врло разно.

На уништавање упливише само једна чињеница: начин израде, све остале не могу се урачунати, јер све заједно сувише су незнатне и шина је њином дејству сувише кратко време изложена,

Посматрајући најпре уништавање опазиће се следећи облици његови:

1. Прелом је појава при којој се шина у два, ређе више дела раздвоји. Раван прелома увек је мање — више вертпкадна. Прелом се јавља махом на крајевима, ређе ка средини шине, у првом случају полази увек од рупа за шрафове у оштром углу (45% до 60% ка вертикали) иде кров горњи део ноге и пење се под још оштријим углом (најчешће по вертикади) 40 горње конвексне површине главе. Понекад пде кроз цео профил, чешће само кроз горњи део.

Главни узрок овој појави лежи од части у самом материјалу, који је с почетка, при самој изради, сувише крт, грубозрне структуре, или се влакнасти материјал утицајем спољних сила, дејством точкова претвара потупно у зрнаст. У првом случају преломи се шина, одма у почетку њене употребе, у другом лак после дужег времена или услед ванредно јаког импулса, Овакав се импулс јавља некад и услед ванредно јако излизаног бандажа на точку локомотиве, који на. својој површини има јасно изражене Фасете, није дакде више округао но полигоналан и тако концентрише сав притисак на једну тачку — производи прелом.

Као што је већ поменуто, дешава се прелом махом на крајевима шине, јер је ту једна од најслабијих тачака, шина је подлогом само недовољно подупрта а ослабљена избушеним рупама за шраФфове подвезица. Неки Француски и енглески инжењери тврде да ту има неке законитости, да је одстојање површине прелома, шине од њеног краја у сваком случају једнако, Енглез Н. Вуд, помиње да је код симетрпчких шина на столицама ово одстојање готово увек 0,45 та, По Французу „Локар-у за оваке шине од кованог гвожђа, износп то одстојање 0,38 ш, На енглеским п неким Француским железницама беше столичаст систем искључиво употребљен, отуд долази да се тамо највише прелома, појављивало. Ако су точкови неке локомотиве јако излизани тако да Точков венац дира у горњу површину столице (50ћ]ђаскеп), онда се цео терет н креће више котрљајући, већ се преко те препреке пребацује, точак се подитне И олет спусти прп прелазу и тим се производи врло јак удар. Ово је била највећа мана, старијих столичастих система. Француз Локар наводи пример где је једна ло-

ТРОШЕЊЕ ШИНА

БРОЈ 8.

комотива прелазећи кратку пругу на тај начин изломила, 42 шине.

Код вињолових шина, други је узрок прелому. Рупе за шрлфове подвезица нису у прво време бушене већ малпцом пзбијапе п то одмах од прописаног пречника. При тачном посматрању видело се, да се око тако из бијене рупе налази читав низ врло танких пукотина које иду радијално на све стране, Кохезија материјада била је дакле на тим местима повређена и нужан је био само слаб импулс, па да произведе прелом. Чим је овај узрок опажен, бидо га је лако и уклонити, Рупе нису више избијане већ бушене и случајеви прелома опади су јако.

Још један узрок предома. има код Вињол-шина, то су рупе које се у нови избијају за пријем јексера, који ће спречавати уздужно помицање шине, Оне су имале исту ману као и рупе за шрафове, исте зле последице а дејство им је на исти начин и уништено,

Све поменуте појаве извиру из начина фабрикадије и немају велике важности, јер се одмах у почетку саобраћаја, а често већ п за време грађења јављају и лако уклоне. Нема ни новчане штете јер у свима условима за предају шина предвиђено је да дотична, Фабрика ту штету накнади.

2. Крзотине (5сћтепацеђеће),

д. Пеге (ОтаскНескеп).

4. Цепање (љускање, Го б Фегипо) појединих Де лова 2186.

Сва ова три вида уништавања имају исти узрок: фабрикациони метод. Крзотине појављују се услед шљаке које увек мало заостаје у гвожђу или услед изгорелог гвожђа, Јављају се код свију врста шина, на једној или другој страни главе.

Пеге постају услед гасних мохурова, који се при ваљању у материјал утисну а при саобраћају точкови их спљоште и потисну поједине делиће гвожђа дево и десно од удуба, који остаје пошто се гасови истисну. Ако је удуб мали онда шина може још да служи, ако је већи, мора се изменити, Пеге се појављују код свију врста шина.

„Ђускање пропзлави од самог начина, Фабрикације, спајања и варења појединих ламела. Ако две дамеле нису добро спојене, оне се под притиском точкова почињу у спојној равни одвајати и најзад се одвоје и одпадну сасвим. Површина одвајања врло је раџава, јако троши точкове бандаже п мора се изменити,

На реду је сад да се размотри трошење. Опо произлази једино од дејства точкова који се котрљају преко шине. Точкова има двојаких, једни су покретачи (мотрочки точкови, Тлеђтајег) а други бивају стављени у кретање од ових првих (Гаштадег). Први теже да поједине делиће масе на глави шине потисну у назад а они други опет унапред оба су дејства сасвим супротна, а резудтујуће може се сравнити са дејством турпије. Дејство точкова покретача Јаче је, ово доказују пруге са два колосека где сви влаци имају на једном колосеку увек псти правац вожње, ту је трошење веће у том правцу.

Сем точкова, њиног покрета и дејства упливише на трошење и бандажи њини, односно материјал од кога су саграђени.

Горња површина шине и ковичнот бандажа конструписани су по кривинама, чије се осе секу под правим углом; кад би био материјал оба тела сасвим чврст могло би бити додира само у једној тачци. У самој ствари материјад је еластичан, сферна се површина спљошти Донекле по тачно одређеном закону. Величина овог спљоштења зависи с једне стране од еласцититета материјала а с друге од величине терећења. Ако је терет тако ве-

на ј-

~