Српски технички лист

ОТРАНА 166.

жини, приступа се детаљном снимању оне стреке (оне), у којој ће се најрационалнија траса налазити.

Главни инжењер одређиваће тачке полигона поступно са детаљним снимањем. Он ће поглавито оне тачке узимати, са којих се најбоље може прегледати терен, који ваља снимити.

Ако имамо да се са извесним максималним успоном пошпемо на неку висину, пли ако желимо да знамо, у ком ће паду у ошште лежати траса, коју смо ради других техничких узрока пзабралдп. то се првн инжењер може о томе уверити, ако оп висину и даљину појединих тачака полигона одмах израчуна и тако пзиађе пад у коме полпгон лежи,

Када трасу треба у извесном максималном паду положити, то ће мо гледати, да се детаљно снимање тако удеси, да ширпна с обе стране будуће трасе буде приближно једнака,

Тога ради треба испитати, да ли тачке полигона имају одговарајући положај. Ако која тачка полигона лежа сувише високо, то се испод те тачке снима нешто шира зона, а над тачком ужа зона.

При треспрању друмова треба свакако на то пазити, да полигон дође у близиву будуће трасе, јер се тиме млоги рад у пољу уштеђује,

При траспрању железница у здраво тешком терену, корисно је, да се и четврти инжењер употреби.

Задатак је тог пижењера, да терен у детаљу рекогносцира пи да ширину снимања одређује, Тога ради он одма у пољу а поступно са детаљним снимањем сачињава ситуациону скицу полигона (од прилике у сразмерх 1:10000) п у исту уписује висинске коте тога подигона и понеких детаљних тачака. На основу тих података уцрта се у тој скици приближна траса и њен уздужни профил конструјише. Тим пачином можемо лако оценити да ли је земљиште снимљено у потребној ширини или не.

Ширина снимања износи при обичном трасирању железница око 300 до 400 т, при трасирању друмова, довољна је и много мања шприна те зоне,

Ако би се показала потреба, да се на појединим местима сниме шире зоне но што се са инструментом од полигона може снимити, то се у таким приликама помаже снимањем са побочних тачака.

У оном случају пак, када се побочно снимање далеко простире, полаже се други полигон, којег су крајне

зачке везане са главипм подигоном. Тим начином контролише се уједно и снимање како у погледу на положај тако и на висину оба. полигона.

Дужина појединих страна полигонових зависи од разних околности. Најчешће се иста узима између 200 и 300 та (према каквоћи инструмента).

Тачке полигона обележавају се кољем, које је поступно са дунђерском писаљком нумерисано,

Бележник и начин како се оћ води.

Да би могли сачинити тачан план од снимљеног земљишта, веома је нужно, да се веза и значај снимљених тачака престави јасним екицама.

Цртање скица у бележнику као и избор тачака, које ваља снимити, и разумно упућивање носача летве, вајтежи је задатак при тахеометрисању, С тога овај посао врши сам први инжењер.

Скице се уцртавају у једном бележнику и то од прилике у равмеру, у ком ће се доцлије план цртати, Из истих треба да се виде облик земљишта, друмови, путови, јендеци реке, потоци, јаруге, зграде и станице инструмента.

Ц

СНИМАЊЕ ТЕРЕНА СА ОБИЧНИМ ИНСТРУМЕНТИМА И СА ТАХЕОМЕТРОМ

БРОЈ 10,

Та скица садржи дакле сем ситуације још и изохипсе, које су од ока уцртане и које показују облик земљишта ; оне нам уједно служе п као ослонад при конструјисању хоризонатних кривина у плану. Отрмене партије могу се шрафажом означити

Сдика 9. показује нам један испуњен лист таквог бележника (види лист ХХХП).

На једном листу бележника могу се упртати и снимања од више полигоних тачака; но ако би се услед тога лист препунио тачкама п ако би јасност отуда патила, то је боље, да се за сваку тачку полигона узме нов лист,

Тачке полигона обележавају се у скици са оним бројевима, којпма је одговарајуће коље у пољу обележено.

Детаљне тачке не обележавају се кољем, већ се само у бележнику и протоколу снимања поступним бројевима заводе.

Није нужно, да се на свакој станици инструмента, изнова почиње нумерисање, већ се нумерисање тачака до 100 а п преко овог броја продужава. Са бројем 1 почиње се тек тада од нове станице, када смо сигурни, да не ће бити никакве забуне.

Тачке побочног полигона обележавају се писменима, а не римским бројевима, као тачке главног полигона, ла, би се од ових разликовали.

Да би се уверили, да ли је обележавање тачака у бележнику сагласно са оним у протоколу снимања, дају се од инструмента после посматрања сваке 5-те и 10-те тачке знакови звиждаљком. Да би се погрешке избегле, треба бројеве појединих тачака тек тада у скицу уписиватп, пошто се Фигурант на дотичвој тачци наместио.

Први инжењер надази се увек у близини Фигуранта п треба нато да пази, да је увек по једна летва, за читање спремна. С тога ваља даје друга летва, ако је већ стигла. на одређено јој место, окренута пнеструменту својом уском страном, у ком положају мора она све донде остати, док се од пнетрумешта не да знак да је читање на првој летви довршено. Тек тада окрене други Фигурант своју летву и чека на знак да може даље ићи. По себи се разуме, да се летва за то време мора вертикално држати.

Мањи детаљи се не морају инструментом снимити. Тако је нпр довољно, да се, сними самоједнаивица друма, једна Фасада зграде, а остале димензије мере се пантљиком и у скицу уписују

СОкицу треба свакако начинити, па и онда, када се не налазе никакви објекти, када се дакле имају само изохипсе скицирати.

У бележнику се нотирају ширине свију путова и река, сви мостови и пропусти са њиховим димензијама, тадање стање воде, а нарочнто стање велике воде, које треба на више места сазнати.

Пошто се снимање са једне тачке полигона сврши, то први инжењер даје уговорени знак особљу код инструмента, Ако тачке полигона нису у напред кољем обележене, то ће рукујући инжењер ред детаљних тачака тако изабрати, да он при крају стоји на оној тачци, коју је као идућу тачку полигона изабрао.

Он обележава ту тачку коцем, намешта летву у

истој тачци и даје уговорени знак посматрачу код ин-

струмента, да је то следујућа тачка полигона;

Пошто снимање земљишта не служи само за то, да се узмогне пројектовати какав објект, био то друм, железница итд. већ и за то, да се у своје време узмогне