Српски технички лист

БРОЈ 11 и 12,

тивних облика, кубета, пандантифа, пи лукова, који сада добијају облик на шиљак, а и сви облици сводова су декорисани пластичним деловима, који опомињу на сталактите. Архитектура препуњена орнаметиком и бојама, пуна Фантазије и грациовности. Она се свиди оку више са. своје разноликости у линијама и бојама, игром сенака и светлости, него смтшљеношћу и прециозношћу,

Напоредо са овим и доцније развио се стил романски, који је постао па базилике — првих хришћанских храмова, а служећи се пуним римским луковима. Основа базилике добпја облик датинскога крста. Ивнајпре без сводова, покривена. обично дрвеном конструкцијом. Доцније засвођена, услед чега добија појачања полустубовима изнутра или споља, Над основом укрених тачака крстате основе често се подиже тороњ. Архитектонски облици — нарочито капители су тако у својим облицима разнолики, да пма грађевина овога стила, које немају ничега сличног у овим Формама. Ни један стил није тако разнолико и разноврсно обрађен као овај. Масивност стубова и строга правилност пунога лука дају грађевини карактер солидности, строге овбиљности ; тамнина. која унутра влада услед слабе свотлости, улива неку тајанственост, која је својствена црквеним грађевинама овога стила,

Из овога стила увођењем Једнога новог конструктивногт елемента п конзеквенција, које из овога проистичу, развио се са свим засебан нов стил, названи готски стил, Принцип, који као основа овоме стилу служи, јесте дук и за тим свод на шиљак, који је већ арављанима био познат, по чијом се конструктивном особином и модификацијама Арављани нису користили. Французи су били први, који су се умели користити овим за конструкције тако знатним обликом, па су га потпувце у току 150 - 200 год, применили, модификовади, потпуно обрадили и извукли све конзеквенције, које отуда могаше произаћи, те. су они једини и постали творци овога стила, у коме се у конструкривном погдеду постигло тако рећи савршенство, где се са релативно мало материјала постигла кубатура највећег могућег простора, који се пружа у највећу висину. За то те грађевине по свом карактеру изгледају врло лаке и врло витке. До овога се могло Доћи због тога, што се на поменутом принципу начин засвођавања усавршио, пренашајући цео притисак свода тако, да је хоризонтални потисак што мањи па сеп тај према потреби своди на неколико тачака, У стварању овога стила пп Немци ни Енглези ни! Талијани немају никаквог удела. Они су само устопице у размаку 50100 год, копирали више мање грађевине, које су већ постојале у Француској.

Грађевине овога стила, импонују посматраоду не толико својом естетичношћу и лепотом, која је њима изражена, колико својом лакошћу и очевидном смшшљевошћу, која се на њима чита, јер су витки конструкТивни делови преко мере оштро маркирани па необично Фраштрају; оне строге геометриске Форме пмају у себи врло мкото крутости, која се никаквим декоративним тормама не може ублажити. Значај овога стила више лежи у конструктивном савршенству, које је дотерано до краја, него у лепоти цедине и естетичких Форама. Тежња у вис код ових грађевина има и симболички карактер. Једна од најзначајнијих епоха у развитку архитектуре јесте епоха ренесанса у Италији. Снажни покрет у умноме развићу, који се карактерише појавом Данте-а, Петрарке и Бокачиа, појавио се у необично ведиким размерама у свима уметностима, па дакле и архитектури. Склапањем учених друштава ступило се у

УМЕТНОСТИ И АРХИТЕКТУРА

ОТРАНА 181.

о.ворену борбу противу средњевековних заблуда и предрасуда, па се тежило, да се позитивним и логичним наукама створи основа за правилан интелектуални и културни развитак. Овај је покрет нашао одзива у целој Италији. И архитектура у своме развитку добија необичан полет. Проучавале се римске и грчке старине п смишљеном, уметничком прерадом и применом ових на сувремене И локалне прилике створише се пет центара у овој епоси архитектуре у Италији: Флоренција, Венеција, Рим, Неапол и Ломбардија. Најзначајнији радници џа полу ове уметности беху: Брунелеско, Алберти, Браманте, Рафаел, Анело, Паладио, поред још читавог низа. славних уметника, којп су нам оставили безброј уметничких грађевина, расејаних по цедој Италијп, које нам казују њихову јако развијену уметничку моћ и генијалност. Одмах за овим — у неколико и у исто време развија се у Француској Француски ренесванс, на основи Француске средњевековне архитектуре а прилагођен у неколико италијанскоме ренесансу. Фазе у развићу и једнога и другога стила сличне су: прво доба, затим цветно доба ренесанса и барок стид, Из барок стила Француског, а на основи једног новог принципа развија се и за врло кратко време усавршава у Француској рококо стил. Француски стил ренесанса и ако пма многих својих еететичких страна, ипак доста одступа од строгих архитектонских конзеквенција, пталијанскога, ренесанса, У најновије време на уској основи немачке средњеВековне архитектуре у комбинацији са архитектонским формама птадијанскот ренесанса развија се тако звани немачки ренесанс, који још много више одступа од тих конзеквенција,

Јако развијена индустрија гвожђа у новије време учинила је, те је његова примена у архитектури све већа и већа тако, да се већ помишља и полагано приступа стварању новога стила у архитектонском смислу — архитектури гвожђа, Покушаји се чине, а није се још ништа позитивно постигдо. У архитектури гвожђа пмамо доцнију, будућу архитектуру. Примена гвожђа за сада је или у комбиновању гвожђа са каменом, дрво се избадује, или се гвожђе употребљује за грађење читавих грађевина. Закони механике (статике) од тога су времена добили необичан значај и полет, нарочито применом ових закона у гвозденим конструкиијама. На основу тих закона и јако усавршене технике и створене су гра= ђевине, које нам тако очевндио казују необично развијену иштелигенцију п генијалност људску, на врхунцу којих стоје Ајфелова кула и галерија машина на прошлогодишњој изложби у Паризу.

Да сведемо све што до сада рекосмо.

Архитектура је по своме постанку најмлађа уметност и спада у коло лепих уметности: скулптуре и сликарства. Од ових се пак разликује поглавито у томе, што за развитак ових служе обрасци из природе као основа, док у архитектури тих образаца нема. У толико има архитект више тешкоћа прп стварању уметничког дела. Елементи, којима се архитект служи, јесу геометриски. Задатак је: разновреним комбинирањем ових, из линија, површина и облика у појединостима стварати естетичке облике и распоредити пх у сразмери тако, да образују једну естетичку и хармониску целину.

Ово стварање естетичких облика и хармониских цеЛина зависи од многих локадних и других околности: климата, цељи грађевине, што је опет зависно од других локалних прилика (обичаја и начина живота), — за

26»

>