Српски технички лист

СТРАНА 180.

Овај други, естетички карактер грађевпна олпчен је тек у грађевинама старих Грка. Од тада се може рећи, да је и архитектура постала права уметност. У споменицама грчким опажа се права примена теорије архитектуре. Ова се теорија односи у главноме на три битна. елемента грађевине: стуб, као део што носи, хоризонтални масивни део, који на ове належе, с помоћу кога се на стубове пренаша терет трећег дала — троугластог кадкана — тимпанона. Ова три елемента створила је прека потреба. Све се пропорције односе дакле на. тачне геометријске облике, којима је систематски геније старих Грка умео улити живота. Ови се геометриски облици врло згодно довели 'у склад према њиховим Јако развијеним естетичким осећајима, те се произвео читав низ комбинација, чији су главни преставници типови, дорски, јонски и коринтски. Сваки од ових излави логично пз различитих пропорција, које су стубовима дате. Дорски, чија је висина мања од шестогубог доњег пречника стуба, изражава солидност, сталност, озбиљност и јачину. Јонски, чија је висина стуба осам 40 девет пречника изгледа лак и елегантан, Стубови коринтски су још више витки од јонских, Дорски стубови немају бависа, и његов капител има карактер, који у извесном естетичком облику потпуно показује његов Циљ, као посредном делу између хоризонталног деластуба, који прима терет, све у извесној естетичкој сразмери. У извесној хармонији стоје и поједини делови јонскога стида, чији стубови имају базис, а чиј је капитед састављен из волута, које опомињу на пригибљивост Ни градиозност, што много јаче својим богаством изражава коринтски капител. Ова доследност, која влада, и која је изражена код стубова и њихових капитела, пренесена је сасвим хармонично и на остале архитектонске елементе, који у заједници праве смишљену естетичау целану, те су тако и постала, три значајна стила: дорски, јонски п коринтски,

Овде не треба, разумети, да у поменутим размерама владају строга правила или прописи То су само приближне пропорције, како у целоме, тако и у појединим архитектонским Формама, које су испитивањем приближио константоване, само ради неког сиетематисања. Строго узев излази из тога само то, да у приближности ових пропорција лежи више или мање карактер једнога стида, у коме дежи прави његов израв, а да је уметницима. — архитектима, старога грчког доба, остављено широко поље, да уметнички карактер, на свој чисто субјективни начин својим делима предаду, јер се лепота, грађевина не састоји само у депим размерама целине, него и у депом распореду маса и отвора, у лепом хармониском размеру појединих елемената једних према, другима и у целини, и у лепоти њихових облика, проФила и положаја појединце. Стари су Грци умели ово и створити и разумети, а да су внади да примене, сведоче остатци великог броја грађевина из цветног доба Грчке, где се две подједнаке грађевине истога стила и не могу наћи.

Врло велики број грађевина из тога времена казује нам и данас генијалност и уметничку моћ њихових твораца. Од ових нам најлешпи пример даје Партенон. Стубови као и код остадих грчких грађевина дорскога стила сужавају се на више, али не у правој линији да образују коничну Форму, него по извесној естетичкој кривој линији. Стубови на Партенону сем тога, нису строго Вертикално постављени, него, што год су даље од осовине Фронта грађевине, све су више нагнути према овој.

Исто се тако тачним мерењем константовало, да су и дуге хоринзонталне линије конкавне пли конвекене Форме,

УМЕТНОСТИ И АРХИТЕКТУРА

БРОЈ 11 и 12,

што је извесна потреба изискивала, Ово Фипо одступање од одређених геометрпских облика тек је испитивањем у новије време констатовано, а ово се објашњава законима, који су у перспективи пронађени Из овога се може видети, са колико су осећања, и увиђавности располагали стари грчки уметници, У њиховим се грађеврнама опажа нека необична хармонија, естетичност, елеганција, п тек се у новије време може да објасни, откуда ово долази, док су стари Грци умели пронаћи начин и пут, те да избегну оно, од чега би грађевина, изгледала трома, крута, монотона, без израза, управо без живота. |

Савршенство њихових грађевина лежи у савршенству сваког дела посебице и њиховом прилагођавању у заједници и према идеји божанства, коме је грађевина посвећена. У тој је целини хармонија, јер је она стицај свих делова, који имају да пропзведу жељени ефекат, у коме лежи естетички карактер. Њихове грађевине нису биле тако колосалних размера, као у многих ранијих и познијих народа, али у њима ипак има највише естетичности. Више простоте и логике, него ли разноликости и величине,

У развитку архитектуре код Римљана опаже се нека промена, неки напредак, али овај има више конструктивни него естетички значај. Они су се више мање угледали на Грке у карактеру грађевина, преобравили су та у толико, што су неке нове конструктивне елементе увели, које Грци нису примењивали, То је примена лука, свода обичног и крстастог и кубета. Џрименило се више конструктивних елемената, те су на тај начин постали и нови архитектонски елементи. Комбиновањем ових кривих и правих линија. добијене су нове Форме, које ша око пријатно утичу. Римљани су били Више практичари него ли уметници. Укус им није био толико развијен као код Грка, али су их надмашили у другоме правцу архитектуре, у савршености и разноликости конструкција и технике, те су и били кадри пзвести — извршити колосалне грађевине, којима се и данас дивимо. Код њих преовлађује разноликост и колосалност, Иза римске архитектуре развила се византиска, у чијем карактеру преовлађује израз виткости, лакости и смелости. У њој се грчки стубови замењују другим масивним облицима стубова, а римски сводови толико усевршују, да се тиме готово постизава, врхунац у конструктивној савршености засвођавања простора. Један нов пронадазак у конструкцији кубета учинио је, те су се могли огромни простори засводити, а тиме се грађевинама како споља тако и изнутра давао са свим нов облик, створено једно ново поље за смелог и увиђавног архитекту. Овај облик и у основи и у простору кубета, код хришћана имао је и свој симболички значај. Та, је симболичка основа крст, над чијим се укрсним тачкама, — којих има четири, — дакле над квадратном основом подиже кубе, које је такође симболичког "значаја. Тај је проблем срећно решен у византијској архитектури, а најсјајнији пример те замисли и извршења њеног јесте Аја-Софија у Цариграду. У овој се грађевини понајбоље Види релативно савршенство архитектуре, кад се буде ова посматрала са свију тачака гледишта конетруктивног, са њене импозантности, коју чини и величина, и распоред, п осветлење и лакост, едеганција, лепота декорација и орнаментике.

После ове, а и за време развитка. византиске архитектуре, развијала се арављанска архитектура, која са оном има нечега сличног, поглавито у основи конструк-