Српски технички лист

па Би

наивна

мит

ст у а данс армији ијоа

БРОЈ 11 и 12

_ Ако сада транспортер тако наместимо према том правцу, да се одговарајући углови детаљних тачака на белези показују, то се детаљне тачке могу одмах у план помоћу одговарајућих полупречника пренети. Правац је полупречника дакле уједно и правац визуре дотичне тачке, а даљине се могу одмеришти на размернику, који се на полупречнику транспортера, налази.

Да не би било забуне при употреби полупречника за одмеравање даљине, означен је равмерник једног полупречника црвеним. а другог црним бројевима; исто тако обележена је и подела транспортера, Ако смо дакле за неку тачку употребили црвене углове, то се за пренашање даљине употребљује црвени размерник.

Ако је снимање извршено тахеометром, то важи као правац оријентовања она паралелна линија, која је кроз дотичну тачку полигона паралелно повучена ка ординатној оси.

. Оријентовање детаљних тачака треба да одговара оријентовању дотичне тачке подигона, исто ће у опште отступати од оног, које је дато квадратном мрежом, Да би дакле детаљне тачке могли са истим оријентовањем пренашати, као што је и на терену чињено, треба об2лежити линију оријентовања, која одговара станичној тачци.

То бива на овај начин: Транспортер над дотичном тачком полигона утврђен, ставља се својим одговарајућим полупречљиком у правац полигонске стране предходне станице, и обележи азимут, који овој страни одговара. Исто се тако транспортер поставља и уз другу страну полигона, и опета азпмут обележи. Строго узевши требало би обе ове белеге, да се покривају ; пошто ће се пак често мала отступања појавити, то се извлачи средња, белега, која се после тога онако исто употребЉава, као што је то напоменуто при пренашању детаљних тачака са обичним инструментом,

СНИМАЊЕ ТЕРЕНА СА ОБИЧНИМ ИНСТРУМЕНТИМА И СА ТАХЕОМЕТРОМ

| >,

СТРАНА 187.

Пошто се пренесу детаљне тачке, приступа се дртању ситуације са писаљком, при чему се управљамо по књижицама у којима су скице. Овај посао треба, ако је поле могуће, да изврши онај инжењер, који је на терену скицу снимао,

да овим следује уписивање висинских кота са тушем.

Свака нацртана п заокружена тачка обележава се тушем, а одговарајућа кота уписује се поред тачке, и то тако, да не постоји никаква сумња, којој тачци та кота припада, и да се не шкоди јисноћи ситуације.

Коте полигона уписују се са два децимала, а оне детаљних тачака само са једним децималом.

По свршеном котирању извлачи се ситуација тушем, при чему се и полигон извлачи линијама од црта и тачака.

Потоци и реке полажу се плаво, путови отвореном сијеном, а зграде са бледим тушем. Све коте највећег водостања дуж неке реке спајају се непрекидном линијом, која је плаво иштрихулирана.

Пошто се план на тај начин доврши, треба га очистити, и при томе координатну мрежу као и редне бројеве детаљиих тачака избрисати.

За овим се приступа цртању изохипса. Где су котиране тачке близо, ту се између истих лежеће изохипсе од ока одређују. Кад пак то није случај, онда се оне рачунају помоћу просте пропорције ; јер се предпоставља, да су се оне тачке снимале, између којих је нагиб терена прилично подједнак.

Следећи поступак је веома користан за интерполовање изохипса.

Нека су у сл. 15. а п ф две тачке чије су коте 71,5 та и 79,5 т између којих треба да се повуку изохипсе од два до два метра,

Ако на нижу тачку а наместимо размерник у произвољном правцу али тако, да нудта размерника буде

5

На ен |

6 7 8 9 10

(ба. 15),

за толико јединица и десетих удаљена од те тачке, колико висинска кота има јединица и десетих, За тим се на артији, дуж размерника, од 2 до 2 јединице бележе тачке редом, док се не дође до коте тачке #, која се такође обележи. Спојимо ли сада а пб са правом, и исто тако тачку 6 са белеге с, који одговара тој тачци, и повучемо ли кроз остале белегом параледе ка (с, то ће пресеци тих паралела са а ф означавати тачке, које се у висини све по 2 метра разликују п кроз које пролазе изохипсе,

Изохипсе се прво извлаче писаљком, а по том танком мрком бојом. Свака 10-та изохипса, то јест оне, које имају коте 0, 10, 20, 80, извлачи се дебље од осталих.

Најбољу боју за извлачење изохипса, добићемо мешањем гумигута са сијеном и сепијом, којој се смеси доДаје нешто и арапске гуме.

Изохипсе се осем тога на подесним местима описују са одговарајућим висинским котама.

Опис места, река, потока, друмова и т. д. не треба да шкоди јасноћи плана и читкости висинских кота, да

21