Српски технички лист
РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА
СТРАНА 8.
као најпростији и најлакши, Њиме се осигурлва подножје обале од подлокавања. да овај посао употребљиво је само оно камење, које може да издржи промену температуре, влагу и сушу. Величина камења зависи од дубине и брзине воде. Као правлло може се поставити, да се за овај послао не може употребити камење мање од 0,05 лиз, међутим у водама брзим, кубна садржина нојединог камења не сме бити мања од 0,10 те,
Испод воде се камење намешта гвозденим чакљама, а над водом слаже се руком.
Крупније камење треба увек с поља слагати, Круна
се прави обично 1,00—2,00 т широка, а нагиб износи
1:1 до 1: 1,5. Круна треба да је бар 0,75 до 1,00 т
над најмањим стањем воде,
Камење се или до обале довуче и одатле у корито баца, пли се на дереглијама донесе и у воду баца.
Добре стране овог начина обезбеђења јесу то, што ве обезбеђење по њему лако и солидно извршује, бев да је скупо. Мана му је пак та, што се у уским пловним рекама корито још више сужава.
5. 10. Обазбеђење трпавцем и калдрмом.
Подножје се осигурава трпанцем, а горњи део обале калдрмом (сл. 17 лист [.). Шрво се набаца камен, за тим се торњи део обале '»карпира, па онда калдрмише на познати начин.
На, српској државној железници извршено је обез- | беђење насипа у рекама по сл. 18 и 19 лист 1, а на
готхардској железници по са. 1—12 лист П. | Величина камења за трпанац пзноси по нормалијама готхардске железнице.
За пад реке: 40 10 .
+ ПОН а а ', па МО и 5 за а Тв » 25 Не ои омот Ра ико 1 ,0 3:
око 0,1 та“ (10 камења у 1 1)
Друге извршеце конструкције виде се у сл. 20—23 лиет |. |
8. 11. Обезбеђење подножја са тоноћим фашинама, а обале калдрмом (ел. 1 лист И) или на који други начин.
Прво се обала тако откопа, да се добије банак од 2,00 ш ширине. Фашпне треба до изнад најмањег стања воде наслагати, Тонеће Фашине имају ту добру страну, што оне у случају, кад се речно дно пздуби, тону дубље пи тако ножицу од даљег квара оспгуравају.
Подножје се може утврдити п једно до друго побијеним шиповима а обала калдрмисањем (сл. 28 лист 11). Шипови а спојени су горе шали прегдавницама # (ва. 25 лист ПЛ.) или двема стетама (ел. 206 лист П1), које су завртњима учвршћене. Овоме сличне конструкције назначене су у сл. 8 и 4 лист ШП].
5. 12. Обезбеђење обала фашинома у суво. (сл. лист 111),
Подножје се прво поравни, за тим се поређају Фашине једно до друго, и то управно на иравац обале; преко Фашина долази један слој прућа, а на овом слоју управно на Фашине полажу се гужве у растојању од Т,00 ш ин за тим се јаким кољем утврђују. Простор између гужава испуњава се шљунком илп земљом. Сада се опет поређа један ред Фашина, а озго слој прућа, преко којих долазе гужве и т. д. Сл. 6 лист П1. показује један. овоме сличан начин обезбеђења.
Овај начин обезбеђења употребљава се онда, када су обале само пад најмањим стањем воде одваљене обурване — по кад је доњи део довољно чврст.
5. 18. Обезбеђење обала са пловећим фашинама.
Ако су обале и испод најмањег стања воде изложене одроњавању, то се прво сагради пловећа Фашинада, као што ел. 7 лист 111 показује, па се за тим полаже обична Фашинада.
Сл, 8—14 лист 11. показују још нека обезбеђења
5
(СвВРШИЋЕ ОСЕ)
РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА.
По штампаним актима „Попач-Уегејп-а“. Саопштава Н. И. Стаменковић.
(ба ситуациом па листу У).
(ПРОДУЖЕЊЕ)
5. Од Казана до Ђердапа.
На по сата сниже Плавишевице, улази Дунав у 9000 та дугачак кланац који се пружа до испред Оршаве ни познат је под именом Казан. Ширина овога кланца је просечно 200 ш, а на најужем месту нема ни пуних 170 т. Обала је са обе стране стеновита и стрма, а до испред Оградине, на левој страни, састоји се из кречне стене. Одавде па до реке Черне, наступа гранит и брегови се удаљавају од Дунава. Сниже Оршаве (старе), брегови се приближују Дунаву и одатле па до сниже Ђердапа састоји се и обала и стене у Дунаву од глимерастог шкриљца.
Као што се из уздужног профила види (лист ХХХУЈ од пр. год.), на целој дужини од, улаза у Казан па до сниже Оршаве, није просечан пад, при обичној води, већи
од 85 до 45 пшл на 1000 та или У колико пак
25000
стање воде расте у толико је и пад већи. Тако, док је за време највеће воде у години 1882, водомер код Оршаве показивао 4,70, дотле је код Плавишевице водо-
мер показивао висину од 8,10 1, дакле на дужнни од близу 24000 ш износио је пад 8,40 ш или 142 шп на 2 1
1000 == „ 000 | ћем стања воде. Исто тако, докле при малој води износи брзина (0,65 до 0,95 шп, дотле је при великој води на улазу у Казан већа и од 2,20 т, Од Оршаве до румунске гранпце пад је такође између 895 и 45 ши на 1000 ти, а одатле до Бердапа пад расте тако, да просечно износи 825 пиво на 1000 11, па према томе и бре зина при великој води на том делу мзноси 1,30 до 2,60 10.
Сем спрудова, који долазе услед утока речица Пуникове п Мракоње, у самом Казану нема знатних препона пловидби. У толико веће препоне пак, појављује се на самом Ђердапу, као што се то јасно види из ситуацијоног плана на листу У. Дужина Ђердапа, од # до ', износи близу 2800 т; ширина код =» близу 1000 пл, код т близу 1200, а код ! близу 600 па,
При најмањој води, од 11128 Октобра 1884 године када је вода показивала на водомеру код Оршаве нулу износио је пад на 2600 т дужине, на десној обали За:
Према овоме и брзина расте са раш-
Док