Српски технички лист

СТРАНА 4.

' т, а на левој у исто доба 5,15 ш. Међу тим године 1888, кад је водомер оршавески показивао 8,10 11, износио је пад, на истој дужини, 8,26 то, што доказује да при већој води у доњем делу ниво воде брже расте него у горњем.

Брзпна је, при најмањој води износила на секунду Алођ ш, а местимице, између » пио, и између ри фи до Ф,то та. Међу тим, кад се вода попела до 1,55 над (0) водомера код Оршаве, износила је брзина на целој дуживи између 2,80 и Зло т. — Изузимајући поједине впрове, дубина је сразмерно мала, јер у самој матици варира пзмеђу 0,20 по 2,во т, С једне стране изванредно велика ширина, а се друге стране мала дубина и стене које, просецајући реку од једне обаде до друге, вире над водом, чине те су тешкоће за пролаз лађа на Бердапу највеће.

По правилу требало би да са опадањем стања воде опада и брзина, тако да је при најмањем стању и брзина најмања. Ми смо пак видели, да код Јуца, баш обратно бива, а сад овди на Ђердапу, појављује се још једно одступање од правила, а то је, да је брзина при средњем стању реке најмања. Ово долази отуда, што све, докле вода не порасте тодико, да може поплавити стене зване Преграда, а то је до висине средње воде, све дотле те стене успоравају све више и више воду, а тиме јој брзину смањују. Тек кад су те стене под водом, почиње брзина да расте са рашћењем висине воде у реци,

Колико је пак стање воде на разним местима у реци, у исто доба различно, најбоље се види из таблице што следује, у којој су назначене поједине стене, по реду како се, при опадању велике воде, појављују једна за другом над водом, као и висине тих степа над најмањом водом.

ил ИМЕ СТЕНЕ ВИСИНА СТЕНЕ „~ се . ВАД НАЈМАВОДОМ (види СИТУАЦИЈУ на листу У) ПОЈАВЉУЈУ твом ВОкОМ | аи -1 1 Преграда, један део · а ШД 2 Преграда, други део. · >. | 25, 8 | Краљева стена + + · с • 2 0 4 | Чивутски камен (Рлабги Оуге- | ји За Пеја е виле па «лит || 2,05 , 5 Голубац велики | | 1,80 . | псто доба | 5 б Разбојник (= 64 | ђао, Ота у тега 2 | 7 _| Рјаста сшшеге | у исто доба, | 20 8 Калуђерска стена) Јој У | Црни прут - - · <• • = = | 1,50 « 10 | Ктајуођт (Краљичина стена) | 110, Ја. Га Кесде + + 3 + + + • | 0,95. , 12 | Безимене стене. · ·- + • О

Као што се из овог прегледа види, и ако Краљева стена има највећу висину, појављује се она над водом тек после Преграде, која је за 45 ст нижа. да тим Голубац велики и Разбојник, као и Рјафта сиплете и Калуђерова стена, ма да су по висини различите, појављује се у исто доба. — Услед овога је и путања којом лађе низводу зду врло променљива, као што се то и из ситуационог плана види. Уз воду лађе се придржавају српске обале, па и туда има код ", при највећој води

једва 8,50 та, а при најмањој само 8 сто дубина, дакле |

разлика између велике и маде воде износи само 3,42 т, докле код Оршаве та разлика износи 4,20, а код Шлавишевице 9,40 тд.

РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА

БРОЈ 1,

Ове препоне није могуће на други начин савладати, по мишљењу Вашархељијевом, већ их обићи, грађењем канала са уставом; јер кад би се, вели он, скупим и мучним разбпјањем стена и добила довољна дубина за пролаз лађа, остаје друго зло, које ће још веће постати, а то је веома велика брзина. Да је пак разбијање стене под водом мучно и скупо, илводи као пример извршено разбијање стена на Рајни, код Бингер-лоха, где је за три године избушено и испаљено 260 рупа, а количина разбијене стене износила је само 32 кубна метра. Цео рад коштао је 30000 динара, Радови, које је сам Вашархељи на Дунаву вршио са далеко бољим резултатом, такође су, као што је напред поменуто скупо стали.

За грађење канала означава Вашархељи српску обалу, као веома подесну, јер се затварањем рукавца 1 7, насипом од Фашине, пи продужењем истог до постојећих острова, може за канал употребити и један део реке. (ем тога, копањем и подизањем настша од О до и од А до ћ може се канал начинити по равном терену, па затим помоћу пролаза за лађе | у са две уставе, 13вести у Дунав на оном месту где у близини саме обаде износи дубина 6,00 т. На улазу у канал (03г0), има Дунав дубину од 1,10 та. На дужини од 2600 пп имао би овај канал да савлада пад од 5 т.

Сниже Ђердапа, код 2, ближе румунској страни, налави се један плићак и водопад, али су незпачајни, јер у средини и поред српске обале има довољно дубине за пролаз лађа.

То је у главноме по Вашархељију, опис свију препона на Дунаву између Годупца и Сапа. За уклањање тих препона начинио је Вашархељи овај предрачун:

1. Излаз н Тахталија са каналом и уставом 500 000 д. 9, канал са две уставе на Бердапу · · 700000 « 8. Канал са уставом код Јуда · - · 400000 , 4, Насип и разбијање стена од Гребена до

Свињице · · · - · · • - 400000 , 5 Насип код Стенке МИ: 40000, 6. Друм и пут у стени између Плавишевице

и Опрадинен = ен <= не 400 000 | ". Други шут у стени код Бабакаја · + · · 200000 ,

Свега 2 640000 д,

На послетку Вашархељи израчупава колика би се маса. стене морала из Дунава извадити, кад би хтели да Дунав почев од Голупца до Сипа има подједнак пад и довољно широк профил. Као просечан пад, који би требао Дунав да има, узима 65 пи на 1000 та или на укупној дужини од 142000 т, од Голупца до Сипа, укупан пад би требало да износи О,а5 т; међу тим сада тај пад износи 26,25 ш. дакле значи, кад би хтели да Дунав има просечан пад од 65 пип, на 10001, требало би ниво воде код Голупца за 17 ша спустити,

Ако се узме као нормална ширина Дунава 600 т, а брзина 1,0 т, то да би при малој води, могла проћи количина, од. ! 600 15 воде, треба да Дунав има средњу дубину од 2,70 ша, при најмањој води,

Да би се то постигло, требадо би да се из корита дунавског извади до 55,5 мидпона кубни метара камена. (ем тога, да би код Бабакаја и у Кавану проширили Дунав на нормалну ширину у 600 т, требало би сасецати 200 до 300 та високе брегове, што би изнело још 60 милпона кубни метара камена.

Џуних двадесет година лежали су ови знаменити радови Вашархељијеви у архиви Аустро угарског министарства трговине и тек почетком кримског рата 1854, Аустро-угарска влада шаље у Оршаву инжењера Мајс-