Српски технички лист

БРОЈ 1.

РЕГУЛПСАЊЕ 'БЕРДАПА

ОТРАНА 5.

бургер-а (Мепзћитвет), а у скоро за тим и инжењера Векса (Ујех), са задатлом да проуче, куда би се на, самом Ђердапу могао просећи отворен канал, како би се извршењу тога рада што пре приступити могло. Пошто су се оба ова инжењера уверила да због великог пада, мале дубине и велике масе стене, која. у кориту дежи, није могуће, разбијањем стена прокрчити пут за лађе, у средили корита. то је инжењер Мајсбургер пројектовао две трасе за отворен канал (без устава), један левом страном у правцу 4 Б С (види ситпуад. лист У), а други десном обалом у правцу О ЈЕ. Веке

|

пак, напустио је сасвим трасу 4 ВБ (С, јер се њоме не

би пад много смањио, а и брзина се не би ублажила, и |

1

поставио је три варијанте, једну у продужењу трасе рЕ до (7 БК", другу у правцу КГ ВНЈ на левој страни и трећу у правду О МА на десној страни.

Канал Р (с 12" био бп дугачак 2800 11, са падом од 1,85 ш на 1000 за; коштао би до 8800000 динара, а извршио би се за шест година.

Канала КВИН Ј на левој, румунској обали, бпо би дугачак 9400 ти, са падом од 1,70 тп, на 1000 та; извршење он трајало осам година и коштало би до 5 миапона динара. с ;

Канал 6 МУ, дуж српске обале, био би дугачак 2 930 та, са падом од 1,75 ш на 1000 та; извршење би трајало пет година, а коштао би до 8600000 динара. | После дужег проучавања ових траса, предложио је Веке трасу КБ ВБ НЈ са леве н траву о М У са десне стране, као трасе између којих треба избор учинити.

да трасу У ВНЈ важно је то што би капал био ув саму румунску обалу, те би се тако могао корисно употребити за вучење лађа друм, који за Верчерову води, а сем тога и сразмерно мали пад 1,70 т на 1000 та.

Против ове трасе пак стоји:

Т, Врло јако струјање воде поред обале, услед чега би се насип за канал морао градити од врло великог камења п имати знатне димензије;

2, За време мале воде, улаз и издаз канала, биди би доста удаљени од матице у реци, те би тиме и улазак п излазак лађа био отежан;

8, Извршење тог канала трајало бп 8 година и коштало би 5 милиона динара;

4. Грађењем овог канала затворио би се уток од два потока, који знатну масу наноса избацују;

5., Услед сасвим стрме румунске обаде, морале би се бараке за раднике посгавити тек код Верчерове, дакле за 8000 1 дадеко од средине канала, услед чега би раденици мвого дангубили.

Са техничког гледишта много је подеснија траса на ерпскоој обали, где између обале и подножја брега има 80 до 300 та широка површина равног земљишта, на коме су још Римљани покушади да у правцу Х 2, канал граде, ради обилажења Ђердапа, као што се види из остатака, сад већ шљунком затрпаних ровова.

Траса 0 МУ боља је од трасе СЕ":

1., Што је С МУ дужа за 140 то од (6 К', дакле

се може укупан пад од 5,20 ш, који постоји, распоре-

дити тако, да не буде већи од 1,75 ш на 1000;

2. Услед крпвине у каналу, биће отпори кретању воде већи, па према томе брзина мање но у правом каналу СЕ";

8, Грађењем канала С МУ дуж обале, не одузимље се ништа од речног профила 3, време велике воде, дакле неће се тиме велика вода успорити нити има опасности за насип којим се канал ограђује;

4., Извршење овог канала трајаће само 5 година и коштаће 3 600000 динара, дакле јефтинији је од свију осталих.

5. За лађе весларице постоји дуж српске обале у у стени усечен пут, који би се са мало трошка могао поправити тако, да би те лађе дуж српске обале могле ићи до Скеле спроћу Оршаве.

Узев све ово у обзир, и Векс и Мајсбургер препоручују ову последњу трасу као једину, за коју могу гарантовати да се може извршити. Као што се из ситуационог плана (дист У) види, садања траса по којој ће се обићи Ђердап, не оступа млого од ове последње трасе, коју је Векс предлагао.

Споравумно са вишим чиновницима паробродског друштва, а с обзиром на будући саобраћај и на то да при повољном стању воде, сасвим натоварене лађе не газе дубље од 1,60 ш, као и да се ниво реке испред Ђердапа при долажењу воде, спорије издигне од нивоа сниже Ђердапа, узета је за дубину канала 2,15 1, испод нива најмање воде од 1884 године.

Шрема томе што је ширана највећих лађа на Дунаву 18,30 т, а шлепова 6,25 ш, и узимајући да ће при вожњи низ воду имати реморкер п са једне и друге стране по један шлеп, као и да са стране до обаде остаје још 11,40 т размака, требало би да ширина канала буде 87,20 та, па да има простора и за пролаз весларица, које су широке до 4 та. За лађе пак, које уз воду плове по које шлепове за собом вуку, потребна је ширина од 22,80 т, дакле за канал у коме ће се моћи сусрести две лађе, од којих једна уз воду а друга низ воду иде, била би потребна ширина од 60,00 т,

Што се тиче облика профила за канал, ту је, с обзиром на то, што је у каналу са нагнутим странама отпор кретању воде већи, дакле брзина мања, него са вертикалним странама, нредложено, да се канал гради са нагнутим странама под 45". За насип ће се употребити камен, који се разбијањем корита за канал добије. Ширина круне насипа биће 5,70 т, са калдрмисаним странама нагнутим 1:2.

Како би за извршење овог канала била потребна, дозвола од српске владе, то је Векс, према изјављеној жељи тадањег кнеза, конзулу аустријском, ступио у споразум са тадањим крајинским начелником.

19,81. Декембра 1854 године, позвао је Векс кра-

| јинског начелника у Оршаву, где је, у присуству гене-

рала ни бригадира, барона Бидаја, пограничног команданта мајора Имбричевића и инжењера Мајсбургера, показао начелнику све 4 варијанте за грађење канала, с молбом да, према препоруци кнежевој, на основу свог вишегодишњег искуства п познавања локадних прилика, да своје примедбе на показане му трасе. На то је начелник одговорио, како је он уверен, да ће, ако се, по којој траси, на румунској страни, канал начини, један део воде из Дунава са српске стране кроз канал отицати и услед тога ће, за време мале воде, престати пловидба српском страном, која овако без прекида траје. Веке је доказивао, да то не може наступити, по што ће у канал улазити једва шести део воде при малом стању, и то пз најближе околине канала. Ну начелник је при снем том остао при своме тврђењу и изјавио, да је он од свога кнеза добио заповест, да аустријске инжењере не само не обмањује, већ да им, ако би вршили премер или крчили какав канал на српској страни, бесплатно стави на расположење потребан број раденика, дрвене грађе и у опште њихове захтеве потпомаже. На, то је Векс благодарио начеднику и изјавио му, како питање, која ће се од показатих му траса усвојити, није