Српски технички лист

СТРАНА 66.

Уб Во

ОЗВЕШТАЈ УПРАВНОГ ОДБОРА УДРУЖЕЊА СРПОКИХ ИНЖЕЊЕРА БРОЈ 5.

Ја Бена

управног одбора удружења српских инжењера о питању унапређења техничке струке,

Пошто је уређење техничке струке у Србији до данас у многоме непотпуно п неизрађено — услед чега се многе штетне последице опажају, п то како по углед преставника те струке, тако и по опште и државне интересе — са пзвешношћу може се очекивати, да ће Влада Њ. Величанства неодложно приступити увођењу читавог низа потребних рефорама и на овоме пољу

Јавног жвота.

Ово ће морати наступити у толико пре, што је законом о самоуправним окружним и. среским властима измењена наддежност државних власти при извршењу јавних грађевина, а створена су нова правна тела са делокругом и по грађевинској струци. Настала је дакле потреба да се делокруг једних и других предизинм законским прописима обележи. _

Да би се тако важна ствар успешно могла решити, удружење српских инжењера осећа потребу, да и само о целом питању своје мишлење искаже, како би исто меродавни Фактори могли у призрење узети.

С тога је решено, да се о овоме питању покрене говор на овотодишњем главном скупу удружења, а управни одбор добио је налог, да за то формулисан предлог спреми.

Управни одаор умолио је пре свега двојпцу својих чланова, г.г. М. Ђурковића и Љ, Никодића, да о предмету своје мишлење на писмено поднесу.

Ова су господа то учинила а њихова су мишлења, одштампана у засебну књижицу, која је послата свој гт. члановима, са молбом, да своје примедбе, односно своја самостална мишлења, управном одбору доставе.

Уједно, вао мишлење г" Н. И. Стаменковића. о томе питању, разаслата је члановима и његова брошура „Погдед на техничку струку у нас“, штампана 20. јула 1887. године.

На такво потраживање управног одбора, добио је исти само приложени предлог (под насловом „Реорганизација техничког Факудтета и техничких школа“) некодицине колега, који су 19, маја ове године држоди месни збор у Нишу, који они као своје мишлење о пстакнутом питању обележавају.

Поред тога, управни одбор трудио се, да набави

и разна страна устројства, како бини њих проупити |

могао, но до данас није могао у томе успети.

Управни је одбор ева прибављена мишлења проучио, те према томе саставио и предлог за претресање на главном скупу.

Управни одбор нашао је, да су се поједини предлатачи упуштади у сувишне детаље, а његово је мишдење, да то није задатак удружења, и да оно не може приступати изради детаљних пројеката законских, већ да треба само о начелним и најважнијим питањима да истакле и обележи своје гледиште, како би се истим надлежни у даној прилици користити моглн.

С тога управни одбор предлаже, да сео следећим питањима на главном скупу дебата води и резолуције донесу:

1. да се технички Факултет тако преустроји п по-

пуни, како ће моћи довољну теоријску спрему слуша- |

оцима давати, да инжењерске послове у пракси вршити могу; |

2. државни испит да се подели у два, теоријски и практични. Први да се полаже одмах по свшетку сттудија, а други после две године праксе;

са теоријским државним испитом да се кандпдати примају у државну службу као под-инжењери, а министарство грађевина да је дужно за време од две године систематски пропустити их кроз практичну школу, на раду у канцеларијама и при извршењу грађевина;

4. државног испита не може се нико ослободити, Само за пуштање на други државни ислит може се уважити и пракса ван државне службе или на страни, но и о овоме да се донесу тачни прописи;

о. указни грађевински чиновници могу бити само грађани сршеки, а неуказни не могу се по плати и дОдатцима изравнати са њима, нити их у томе могу претећи. Изузетак од тога може бити само када се за спедијадне послове п за уређено кратко време нарочити стручњаци уговором најмити морају, но и они не могу никакву административну власт иматп;

6. титулу „инжењера“ не може нико носити, ко није Факултет свршио, а титуду „државног инжењера“ нико, ко није оба државна испита положио;

7. у државној служби инжењери по положају и по плати да се изравнају са кфалификованим чиновницима, по осталим струкама;

8. државни и самоуправни технички органи сем плате имају нарочиту накнаду за путовање и рад ван места, становања. О томе да се донесу нарочити прецизни проппси;

9. да се установе нарочите грађевинске школе за спрему палира и надзорника радова и да никакав рад грађевински, било за државу иди за приватне, не може вршити лице, које није бар такву школу свршило;

10. да предузимач може бити само дице, које је „инжењер“, иди које за руковођење радова тако квадиФикованог извршпиоца има;

11. да се што пре донесе грађевинска уредба, како општа, тако и засебна за веће градове п престоницу;

12. да се у државној служби технички органи ослободе старешинства полицијских власти, те да посао по својој струци самостално и под својом одговорношћу врше, а једино под старешинством и по наређењима виших грађевинских власти. Са осталим властима да стоје у вези, само у колико им је њихова помоћ за вршење својег задатка потребна;

19. По закону о самоуправним окружцим и среским властима, да се овима по њиховом делокругу остави предлагање и извршење радова, а држава преко својих органа да води строг надзор над свима грађевинама, са правом највишег решавања и издавања свију нужних прописа и упустава;

14. за вршење сталног надзора по грађевинској струци, као и за извршење државних грађевина, имаће министарство грађевина нарочите самосталне одсеке, по окрузима, иди по областима, састављеним из више округа;

15. У државној служби да се сав персонал подели у три групе. У прву да дођу квалификовани грађевински чиновници, који ће бити указни; у другу помоћно особља, које ће се декретом постављати; а у трећу „служитељи“, који ће се као дневничари узимати. Укавни