Српски технички лист

БРОЈ 5,

једнно могу бити јоште правници са Факултетском спремом ;

16. са обзиром на економију у државном газдинству и оскудицу у квалификованим техничким снагама, да се устројство министарства грађевина удеси са што мањим бројем одељења и одсека, а посао да се распореди тако да сваки орган непосредно за свој рад одговара;

17. рачуноводно одељење, као што данас у министарству постоји, да се укине и да се установи као одсек административног одељења, а са делокругом чисто књиговодним, рачунским и економним;

18. управа железничка као самостадно одељење министарства грађевина да добије нарочито устројство, сагласно са општим принципима овде изказаним ;

19 грађевинском савету да се даде такво устројство, да Фунгира као саветодавно тело, придато у помоћ министру грађевина, само за решавање важних техничких и административних питања;

20. да се што пре издаду тачни прописи за једнообравно састављање пројекта са детаљнин прорачунима цена као п поступак при давању грађевина у израду, надзору при извршењу истих и њиховом примању;

21 за време, док се не образује довољан кадар спремних и поузданих предузимача, да се у министарству према потреби установе нарочити извршни одсеци, који ће у режији вршити све мање радове пи редовне оправке на државним грађевинама;

22. да се што скорије утврди мрежа свију потребних путова сувоземвих (друмова и железница) и водених;

28, да се тако исто пропишу стални и једнобразни типови за све врсте јавних грађевина;

24. да се израду нарочити прописи за чување и одржавање свију јавних грађевина, а поглавито да се организује служба за одржавање друмова, државним и народним средствима;

25. да се начин извршења и одржавања путева кулуком задржи, но да се боље уреди, Да се тачно одреди нужност обвезника кулучарских п да се тачни спискови ових заведу. Нико испод обвезе да се не осло-

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ТеХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА И ТЕХНИЧКИХ ШКОЛА

ОТРАНА 67.

боди, сем Физички неспособних. Да се остави право замене Физичког рада новцем, но да то буде тачно унапред у спискове уведено и прикупљени новац да се троши само на грађевинске потребе;

26. да се изда опти закон о извршењу и експилоатацаји главних и споредних железница;

27. да се ради на остварењу разгранате и систематичке мреже секундарних железница. Оне да се под државним надзором приватном иницијативом извршују и експлоатишу. Главне пруге стално да се задрже у државним рукама ;

28. ни једна окружна или среска грађевина не сме се вршити без непрекидног стручног надзора органа самоуправних власти. Ни једна државна грађевина, као и већа окружна и среска, не сме се вршити без нешрекиндног стручног надзора органа министарства грађевина ;

29. пројектовање, извршење и руковођење ни једне државне и јавне грађевине“ не може пасти у надлежност ма којег другог министарства, ван министарства грађевина. Овим управни одбор мисли да је обележио најважнија и принципиједна питања, која сада треба пре-

тресати.

Резолуљије, које се на главном скупу по свима тим питањима усвоје, имале би се као мшшлење удружења српских инжењера доставити до знања г. министру грађевина, са молбом да пх пма у виду приликом израде законских пројеката.

Уједно ваља умодити г. министра грађевина, када поједини законски пројекти у министарству буду израђени, а пре но што се пошљу Државном Савету на мишлење, да их изволи предходно Удружењу на расматрање упутити, те да оно о таквим предлозима и у детаљу може своје мишлење исказати.

У Београду, 22. маја 1891. године,

УПРАВНИ ОДБОР удружења српских инжењера.

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА И ТЕХНИЧКИХ ШКОЛА

резолуција месног нишког вбора удружења српских интењера.

ЈЕ

Да ве изврши на основу устројства европских по- | Ааитехничких школа, са одељцима: инжењерским машин- |

ским, архитек-тонским, рударским и општим. Други став остаје као у чланку г. Љ. Николића.

П. з Поред једне реалне школе отворити ниже параледне двогодишње класе за зпдарство, тесаче, машинске браваре, камењаре, надзорнике железничких пруга, друмова пи телеграфа.

шШ. Остаје по г. Љ. Николића. Додаје се још одељак за испитивање грађевипског материјала. ју:

Остаје по г, Љ, Николићу, на крају додаје се: грађевински саветници имају хонорар од 10 динара од сваке седнице,

у. Окружни инжењери.

Црва три става остају по пројекту г, Љ. Николића.

Ради лакшег савлађивања посла у сваком округу мора бити бар два инжењера и један подинжењер, или један инжењер и два подинжељера а по могућству и једног геодета.

Свака окружна техничка канцеларија поред поменутог персонала пма по једног цртача као дијурнпсту у помоћ.

Инжењер шеф у округу одговара у првој линији, пи у колико лежи кривица до њега за све материјалне штете, које би кад потекле. Он распоређује персонал за вршење радова у округу, надзор над извршењем грађевина, прописује начин надзора и т.д. оверава издатке предузимачима по постојећим погодбама п руководи администрацију.

Став 6. и 7. остаје по г. Љ Николића,

до