Српски технички лист

БРОЈ 6. пи 7. НПВЕЛМАН ГРАДОВА

ХАНОВРА ПО ЛИНДЕНА ОТРАНА 107.

захтева односно риболова, пошто је обавеза, коју би |

Угарска примила, тако опште и неопредељене природе, да се не може ви приближно одредити, какав бл утицај та обавеза имала на величину регулационих трошкова, а према томе и на одређење пловидбених такса. Истога дана, тражило је исто посланство објаве за

инжењере и чиновнике, угарског министарства грађевина,

који ће радити на српској обали.

21. априла послате су објаве Ернесту Валанту, секцпоном саветнику; Алојзу Хоспошком, вишем инжењеру; Ернесту Исикију, инжењеру; Јевђенију Груберу и Ђорђу Кернуљу, инжењерским приставима.

92. априла, одговорило је наше министарство ино-

страних дела, односно отштете за риболов и тражило |

да се на име накнаде за ту штету плаћа Србији годишње 60000 динара.

28. маја, одговорила је угарска влада, да је накнада од 60000 динара, која представља ренту на капитал од преко једног миднона динара, сувише велика и да ба услед тога морале таксе за пловидбу бити знатно велике, докле интереси саобраћаја и трговине захтевају, да те таксе буду што мање. Да се таквим повишавањем таксе не би довела у питање и сама кориснос целог дела, угарска влада предлаже мешовиту комисију, која би на лицу места извидеда, да ли ће се, у коликој мери и за које време нанети штета риболову од регулационих радова,

27. маја одређени су од наше стране у ту коми«сију Чедомиљ А. Поповић, начелник министарства нар.

привреде и П. Башкалфић. Од угарске стране одређен је Валант и један надзорник риболова.

Ово питање о риболову изгледа да је задавало доста посла и нашој и угарској влади, јер одређена комисија није могла да дође до никаквог дефинитивног закључка, С тога, наш министар инострани деда, у песму од 14. јула, моли нашег посланика у Бечу, да дејствује код аустро-угарске владе, да се Србији призна у начелу право на накнаду штете за поништене риболове, а количину накнаде имаће да извиди и оцени заједничка комисија по свршеним радовима.

26. октобра, наш посланик у Бечу, одговара, да аустро-угарска влада није у стању да призна у начелу накнаду за штету коју би риболови претрпели. Међу тим је вољна, да, из разлога правичности, узме у приврење захтеве српске владе за умерену, стварним оБолностима одговарајућу, накнаду, која би се приходом из пловидбених такса покрија, ако се та накнада буде у цифрама прецизовала, на основу оцене и података, који би то тражење мотивисали.

Пошто је још неколико нота 0 овом питању измењано, извештава, наш министар иностраних дела, писмом од 28. декембра 1889. год. министра привреде, да према постигнутом споразуму, са аустро-угарском владом, изволи издати потребне надоге, властима прибрежних округа, како би сопственици риболовних места, која би регулационим радовима оштећена била, знали, шта им све за рекламовање накнаде треба спремити и у своје време пријавити,

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ)

НИВЕЛМАН ГРАДОВА

ЖАНОВРА И ЛИНДЕНА

ОД ПРОФЕСОРА

Ог. ЈОВОРАЋ-А

(04 ЦРТЕЖИМА НА ЛИСТУ ХХУП, И ххуш.).

У времену од јуна 1886. до јула 1887. извршио је професор Јордан по поруци градова Хановра и Линдена, њихов нивелман у целокупној дужини од 64 Ка. Тај нивелман је предузет на првоме месту ради канализације ади са обзиром на то, да он ваља да послужи и као основа за сва даља нивелања, с тога је професор Јор-

дан и публиковао овај свој рад у часопису хановерског

удружења архитекта и инжењера. (2лебзсћт дез Атећ!текбећ — пла Шеепепт-Уегешв 21 Наппоует).

Како је посао око регулисања и ниведисања градова пи у нас на дневноме реду, то сам мислио да неће бити на одмет да овај чланак преведем и тиме га учиним приступачнијим колегама који се тим послом буду бавили. Свакако неће бити од штете да се види како

је у овоме послу поступао човек од светскога гласа у

питањима ове врсте.

Град Хановер са Фабричким местом Линденом на левој обали Лајне (Гете) односно Име (Јћше) има око 160 000 становника (Линден 26000), а са својим новијим крајевима, на које се нивелман такође морао да распростре, заузима простор од 25 акт.

Сви нивелмански влади о којима је у овом чланку реч, нацртани су на листу 27. Као што се пак вида,

мрежа је ниведања у Линдену ужа од оне у Хановру, а

то због тога, што су у Линдену све оне тачке које су нивелманским клинцима обележене, одмах унесене у један истоветни нивелман првог реда, докле је у самоме Хановру Јордан само са извесним бројем главних влакова нивелманских тако поступио, па је даља нивелањаи, другог реда, други један посматрач накнадно уметнуо.

Време је за мерење било од чести веома непогодно. Јордан је добио поруку за хановерски ниведман 13. декембра 1886. по новом, са примедбом да ваља да се пожури, јер је ствар веома хитна због претходних радова за канализацију. С тога је одмах о божићњем распусту 1886.—1887. повукао велики, 15Кт дугачки полигон око Хановра, без обзира на снег и мраз, при температури од — 5".

Нивелмански клинци.

(Обележавање и утврђивање нивелисаних тачака, вршено је онако исто као и при државном премеравању (Бапде--Алпаћше) т.ј. помоћу гвоздених тако званих нивелманских кдинада, који су хоризонатно заливени у совлове зграда иди у нарочито камење.

Овом приликом да споменемо и оних 6 клинаца, државног премера, помоћу којих је нивелман везан за,

нормалну нуду. По службеном „изводу из ниведмана,