Српски технички лист

СТРАНА 108.

тригонометриског одељења за државно премеравање, Џ. свеска, Берлин 1986. год. страна 85. (Апзлис ап5 Пеп ХатеЏетел Фет илоопоте тасћећ Ађће пе (ет Тапде5-Ашпајте)“ ово су ти клинци:

висина над клинци: НОРМ. нулом:

(1644)

МЕСТО:

Херенхаузен пред Берггартеном, према камену друма на 4,0 Ктр.

На асфалтисаном путу који води у Техн. Вел. Школу, према камену друма на 2,0 Кт,

Николајево гробље (Гозериде), на јужној страни капеле.

Велфска пијаца, југо- источно, на касарни јахаћег артиљериског одељења.

Друм за Целе, код камена на 4,0 Ка, 1 Ка северо-источно од Листерске куле.

Линден, ва раскренчци за Гетинген и Хамелн.

58,11! 1

(1645) 54.506 та

(1646) 55,817 та

(1 647) у 54,395 та

(1648) 52,966 та

(2000) 91,40 та

Овим клинцима да додамо још п висинску значку: |

на западном уласку у Техн.

(Н. М) Вел. Школи, о којој ћемо доцније

56,297 та нарочито говорити. Све су ове тачке обележене клонцима који су заливени у гранитном камену, као што показује сл. 1. Овде само нешто да напоменемо: у слици 1. забележен је на гдави грозденога кливца број 1645. У. ствари пак на клинцу који је код Техн. Вел. Школе забележено је 645 т ј. број 645. са двема тачкама пџоврх истог, а тиме је хтело да се обележи, да 080 645

припада другој хиљади. Овај начин бележења који се

налави на свима клинцима државнога премера у околини Хановра, пређе је употребљаван по у штампаним делима као и при писању, али је сада и службено опет напуштен.

Има још једна тачка која је нарочито утврђена а особенот је значаја. То је „главна висинска значка“ на западном уласку Техн, Вел. Школе, с леве стране. Она носи натпис: „Нацре — Ноћеп — Матке. Кбшенећ Ртеџ5сјвеће Тапдез- Ашпаћте, 56,297 1 ађег ХМомпај- Ми,“ (Главна висинска значка, Краљевски пруски државни премер, 56,297 та над нормалном нулом). Ова је висинска, значка постављена године 1885. а висина јој је одређена према клинцу (1645) који је само 0,2 јал далеко.

Клинци које је сам писац у Линдену и Хановру постављао, представљени су сликом д. онако како су утврђени у соклове кућа. Није увек лако наћи згодно место за клинац, јер га треба тако изабрати, да разни архитектонски украси и испади не сметају постављању и држању лдетве; код приватних пак зграда, мора се још и дозвола од сопственика изискати, Због тога су сопственици били позвани од стране општинског суда путем новина, да на захтев инжењера дозводе, да се на извесним кућама могу такви клинци углавити. Техничару, коме је у дужност стављено било, да цедисходне зграде изабере, дато је писмено уверење, којим је готово свуда добио тражену дозволу од сопетвеника. Само је мали број сопственика, тражење одбио.

(во добијање дозволе прилично је заметно, јер се људи често боје да ће општина на тај начин добити неку врсту права

НИВЕЛМАН ГРАДОВА ХАНОВРА П ЛИНДЕНА

БРОЈ 6. по 7.

службености, на штету њихову. (0 тога би можда згодније било, да се службено само објави, да ће се клинци ту иту углавити, па да се да тим без нарочите дозводе то и изврши. :

У Линдену су на овако углављеним клинцима бројеви утиснути. У Хановру се од тога одустало, па је за време нивелања дотичан број само кредом прпбеле: жен. Врло је добро за време нивелања обележавати бројевима, како би се избегла свака могућа забуна односно слагања са белешкама у пољским и у рачунским књижницама.

Еливци су далеко један од другог у самоме граду, просечно око 200 у неким пак крајевима града, раз: мештени су п подаље.

Овом је приликом изнивелисано у Линдену ба. у Хановру 200 клинаца. Али овоме ваља додати још и око 200 клинаца који су ниведманима другог реда надовевани, тако да за Хановер са Линденом пмамо око 500 тачака илп око 20 тачака на 1 дкиа. Клинци коштају заједно са цементним задивањем око 1,20 динара по комаду.

Инструменти и начин мерења.

Инструменат за нивелање који је при овоме раду употребљен, представљен је сликом 3. Он је из геодетске збирке Техн. Вел. Школе, а градио га је год. 1588. механичар Бамберг из Берлина. Завртањ 5 са полугом Т додат је тек у јесен године 1886, пошто је липденски нпвелман довршен био. Са овом изменом, која, је учињена према искуству стеченом приликом поменутог нивелања, служио је исти тај инструменат и за нивелмаш Хановра.

Шрп даљем опису инструмента прво би смо имали да прпметимо да дурбин увећава, 87 пута и да либела показује осетљивост од 6,57" на једну цртицу.

(ем главне дибеде Г, налазе се при инструменту још две либеле 1,1 Га. Њима се постиже удобније постављање инструмента, те се дакле и много брже ради. То бива на овај начин: прво се сам статив постави приближно хоризонатно помоћу котурасте либеле [, која је усађена у глави самога статива. То је лако учинити померањем ногу статива. За тим је довољно ако се положајним завртњима котураста либела Г, доведе да врхуни. Главна се дибеда Гл дотерује само при поједином визирању. Ово је довољно само у том случају, ако се дотични оператор увери да нема укрштања либеде, а то је дако постићи обртањем дурбина заједно са либелом Г, у претенима.

Главна је либеда Г, двогубо глађена — шлифована. ади тим се својством њезиним при овом раду није користило, Горња осовина дибеле доведена је била у паралелан положај визирне осовине дурбина, па је онда онај положај нагибног завртња 8, при коме осовина, либеле заклапа са вертикадном осовином прав угао. Па ипак, као што је познато, не може се рачунати да ће дибела довољно врхунити при визирању натраг и напред. Да би се дакле томе доскочио, служи нагибни завртањ 5 са опругом Т, при томе је прекрет крака, рр у средини [', дакле кад се завртањ 5 дира, онда се у целоме узев, висина не мења.

Главна се либеда ЈГ, није при сваком визирању тачно до врхуњења доводила, него само приближно ; али је при томе асистенат читао на обојим крајевима десетине делова, па је то одступање доцније у рачун узето.

„етве за. нивелање са, својим подметачима представ“ љене су сликама 4, и 5. Слика 4. показује летву какву је Јордан имао при државном премеру у години 1881. а слика 5. одговара хановерској летви која се од пре-

| |