Српски технички лист

Е

БРОЈ 8. и 9.

је уговором предвиђена, нити је пак пређе сипска општина давала овај песак под закуп, да би то могло послужити за мерило; што се пак величине таксе тиче, потписанима част је предложити, да се за песак наплаћује иста такса као и за камен т. ј. 30 пара динарских од кубног метра, као што је то обичај, Из кубатуре грађевина може се лако пронаћи, колико је песка на њихово грађење утрошено.

У окодини Сппа псечено је подоста шуме за грађење приватних барака, а један део лродаван је пи предузимачу. Шуму ову секу околни сељани, а сви тврде, да сечу врше у сопственим забраџима. Тврђење је сумњиво, пошто у околини Сипа нема ни једнога приватног

забрана, него се сече у државним шумама и без таксе. |

Услед овога учинили смо среску власт пажљивом на горосечу.

Исто тако приметили смо, да многа приватна лица, односе и цигле од порушеног градића „Кастеда“, који лежи између Текије и СОпша, и на ово смо учинили среску власт пажљивом, са примедбом, да цигле као државну својину продаје проппсапшм пачтном.

Од риболова код Сипа уништен је са свим риболо» „Вршке“. Краљеве Гарде још нису дирнуте, али се њи-

0 СРУШЕНОМ МОСТУ КОД МЕНХЕНШТАЈНА

ОТРАНА 139.

хов закупац жали, да му је риболов у потоње доба јако омашио. Потписани нису могли да нађу разлога, ни доказа овоме тврђењу.

У погледу на делокупно стање реда и рада при вршењу регулацијоних послова на Ђердапу и доњем Дунаву, потписанима част је изјавити, да је све ишло у реду и мирно, једино што би се имало приметити, а то је у прошлом извештају учињено, то је недовољна, количина и лоша каквоћа и скупоћа животних потреба, код баракера у прво време радова, Доцније је среска, власт учинила нужне кораке, да се погрешке, колико је могућно, отклоне.

Идућег продећа, кад се број раденика на нашој обали буде увећао, биће потребно, да се и број жандарма увећа, нарочито код Сипа, где је простор радидишта. врдо ведики. За сада су употребљена код Сипа и код Гребена само по два жандрарма.

На послетку, част нам је напоменути, да се је број раденика, а тиме и израде, кретао у мери као што смо споменуди у прошлом извешћу, т. ј. број раденика варирао је на Гребену од 150—180, а на Сипу од 950 до 400, наднице су варираде од 0:80—1'50 Форината аустријске вредности,“

(ОвРШИЋЕ ОБ)

О СРУШЕНОМ МОСТУ КОД МЕНАВИШТАЈМА

СА СЛИКАМА НА ЛИСТУ ХХХ.

У прошлој свесци донелисмо кратак опис железничке катастрофе, која се десила у Швајцарској услед тога што се срушио мост код Менхенштајна, сад смо у стању да, према вештачком извиђају, опширније упознамо читаоце о узроцима те катастрофе.

Грађански суд за варош Базел, код кога се питање о тој катастрофи расправља, изабрао је инжењере Конрадина Чокеа (Узсћокке) из Арауа в Леонарда Сајферта из Дизбурга, као вештаке по овој ствари и поставио им је ова питања:

1. Који су узроци катастрофе и да ли има нарочитих недостатака у материјалу од кога је мост налињен 2

д. Може ди се избор системе за конструкцију у датом случају сматрати као добар, а с обзиром на стручно и сигурно извршење мостар Ако је то случај, онда да ди је мост у сваком обзиру конструктивно сигурно и прописно пројектован био >

3 Да ли извршење одговара прорачуну, пројекту и прописима за грађење

4. Да ли има у историји тога моста таквих догађаја, из којих би се могла захтевати већа обазривост и потпуније испитивање истог

5, Да ли је било упутно само са појачањима сматрати мост као сигуран за саобраћај 2

6. Да ли су накнадно учињена појачања била довољна и да ли је после тога мост као што треба опробан 2

7. Да ли је контрода, о стању појединих делова моста и његовом обдржавању савесно извршена

На ова питиња одговорили су поменути инжењери што следује,

На питање под 1.: Као узрок катастрофе може се готово са апсолутном сигурношћу навести рђава конструкција моста.

Рачунским испитивањем констатован је велики број слабих тачака и тако велико напрезање материјала у тим тачкама, какво код мостова није ни у ком случају дозвољено. Као слабе тачке означене су нарочито средње диатонале и крајни косници, који су готово сви попустили (сломили се) у тачкама, које су и рачунским путем као слабе нађене.

Почетак рушења моста, као што сагласно сва присутна дица сведоче, био је на узводном носидцу и то, као што изгледа и као што се рачуном тврди, у сред= њим пољима. Зашто је најпре узводни носилац попустио не може се рачунски ковстатовати, али, има могућности, да се верује, да је тај носилац године 1881. кад је један обални стуб поддокан био, више повређен био него низводни носилац.

Према исказу машиниста, искакање из шина није наступило, а и учињен извиђај то потврђује.

Сем исказа сведока тврде, да искакање из шина није могло бити, још и ове околности:

а) Друга је локомотива стајала скоро не повређена, са својим тендером, готово сасвим у осовини моста , дакле није могуће да се мост услед искакања воза из шина срушио.

6) Предња локомотива је истина лежала са својим тендером изврнута, али тај њен положај може се протумачити тиме што је обални стуб косо положен према осовини моста и што је обала, на коју је локомотива, пала, не правилна.

в) Искакање пак кола, која су за локомотивама долавила, не вероватно је, јер најважнији сведоци тврде

19%