Српски технички лист

СТРАНА 140,

да се мост почео да крха док се прва локомотива, налавила на првој половини моста. А при таквом положају нису још ни једна кола могла бити на мосту, па дакле баш п да су кода искочила из шина не би се услед тога мост срушио, С тога да је искакања из шина п било, могло би бити само код локомотива.

г) Изгледа сасвим не вероватно да су се локомотиве, пошто су искочиле, могле до краја моста кретати по самом мосту, јер је патос моста тако слаб да би локомотива, чим 6п из шина па патос моста искочила, морала у реку пропасти.

д) Према положају локомотива вероватно је, да је крхање моста раније отпочело, јер да је исто отпочело онда, кад је прва локомотива стигла близу другог обалног стуба, то би иста локомотива, при брзини од 1 за секунду, могла за време док се мост потпуно срушио, прећи на насип преко обалног стуба, и тада би морала, друга локомотива бити ближе том обалном стубу, но што је нађена, а прва локомотива пили би остала на насипу или, ако би је друга повукла, пала би на њу. Све ово пак није било, већ шта више, друга је локомотива стајала скоро за читаву дужину, удаљена, од обалног стуба, кад је друга локомотива пала. Док је прва локомотива тако падала, можда је друга локомотива појурив издигла тендер прве и бацила га у страну.

Што се пак другог дела првог питања тиче, то пасу нађени недостатци нити на материјалу од моста, нити на праговима пи шинама, из којих бп се могло извести рушење моста.

Приметна или шкодљива зарђана места нису примећена. Само гвожђе, које је за овај мост употребљено, није у оном степену растегљиво, као што се данас тражи од гвожђа ва мостове. Али се мора поменути, да

„су од године 1874. захтеви односно каквоће гвожђа

знатно увећани. |

На шштање под 2.: Од Ајфела и компаније изабрана система главних носилаца, кад се добро изведе, не може се сматрати као лоша. У овом пак случају конструктивно је извршење врло не потпуно.")

1) Главни пноспоци извршени су по системи Невиљевој. Напрезања су израчуната према, тада уобичајеном, оптерећењу од 4500 ке на 1 та дужине коловоза, који је терет морао мост да носи, не узев у обзир његову сопствену тежину. Оптерећење које је на мосту у добу катастрофе било, није прешло то претпостављено оптерећење. Шри израчунавању, Ајфел и компанија, предпоставили су, да се, у чворовима главног носилца, т. ј. онамо где се сутичу појасеви са косницима против ветра дејствујућим, виле преносе, а да не изазову моменте савијања. Међу тим у самом ајфеловом пројекту није ова тако важна предпоставка, узета у обвир, већ су, шта више, дијатонале спојене ексцентрично са појасевима. О тога, су дејствовале не само истежуће и притискујуће силе и, код сваког моста неизбежна секундарна напрезања, већ и савијајућа напрезања, која бу морала у толико већа испасти, у колико су биле веће силе које су у косницима дејствовале и у колико је тежишна линија појаса даље лежада од тачке у којој се пресецаху осовине одтоварајућих диатоналда. У првом чвору горњег појаса били су моменти савијања највећи. Ту је пресечна тачка дијатонала лежада око 800 паша над тежишном линијом горњег појаса.

Ово ексцентрично спајање диатонала изаввадо је споредна, напрезања, која су заједно са тдавним напрезањима, а по одбитку секундарних напрезања, која у овом случају умањујући дејствују, у појасу толика бида, да је скоро достигнута граница еластичности. А. још неповољније утицало је ово ексцентрично спајање на јаче дијагонале, јер су у њима дејствовали и главна и споредна и се-

0 СРУШЕНОМ МОСТУ КОД МЕНХЕНШТАЈНА

БРОЈ 8. и 9,

Није могуће увидети, зашто је железница одбацила бољи Бриделов пројект, а усвојила лошији Ајфелов, пошто уштеда у тежини није тако знатна,

На питање под 8.: Што се каквоће гвожђа тиче, оно је одговарало прописима. Сама пак израда није баш безпрекорна, али се не може рећи да је не довољна. Димензије појединих конструктивних делова одговарају онима у плану предвиђеним.

Пробе, које су прописане у чл. 10. услова за примање моста, нису вршене ни пре ни за време колаудације. Остали прописи у условима испуњени су“).

На питање под 4.: Историја овога моста забежила је два случаја, која су изазвала ревизију истога, а то

кундарна напрезања заједно тако, да је граница еластичности знатно прекорачена,

Олични односи постојали су и код остадих чворова горњег и дољњег појаса. Нарочито пак су зло стојале прилике за, чвор други горњег појаса.

Друга је погрешна предпоставка при конструкцији односно оптерећења оба средња коспика.

За те коснике је, према у пројекту назначеним бројевима, узето истезање од 17424Ке. Ово истезање пак наступиће само онда кад је покретан терет подједнако прехо целог моста подељен.

Конструктер је међу тим превидео, да ће воз, који преко моста прелази изазвати у средњим косницима и притиске. Ови притисци су највећи кад почетак воза дође до средине моста. Воз који је пострадао изазвао је у поменутим косницима притиске од близу 10000 Ке.

Овај притисак је прешао у истезање од близу 17000 Ко и то врло брзо, за време од 2 секунде, док је воз до половине моста дошао. Овако неповољно напрезање косника требало је, с обзиром на притискујуће силе, израчунавати по сасвим другим законима, а не као да само дејствују истезања.

Међу тим, баш кад би величине напрезања, која је Ајфед израчунао, потпуно одтоварале свим захтевима, има конструктивно извршење врло много мана.

Као напрезање материјала претпостављено је 6 Којтто“ што одтовара више но петогубој сигурности и слаже се са уобичајеним узимањем тога напрезања. Ну, ово напрезање је па, мнотим местима, главних дуварова знатно прекорачено и то пре свега услед тога, као што је напред поменуто, што је при израчунаввњу учињена погрешна претпоставка, а затим и услед ниже наведених конструктивних недостатака.

У опште узев избор облика за поједине попречне пресеке је неповољан. Тако, оба појаса имала су облик Т, који очевидно није најбољи за преношење притискујућих сила. Ивице плоче са доста великим испадом су тако слабе, да се не може предпоставити ни приближно подједнака подела притискујућих сила на цео пресек, Већ се мора претпоставити да рогљаници и они делови плоче, који на њима леже, имају поглавито да приме притискујуће силе, а да напрезање пдоче према ивицама знатно смањује.

И ако се ни код једног пресека не моње да постигне потпуно подједнака подела сила, то се ипак може рећи да је, с 06зиром на ту поделу, онај пресек на менхенштајнском мосту сасвим неповољан. С

Услед тако неповољно изабраног пресека, морало је језгро (СепфгаЈКегл) појасева, издржати веће напрезање од 6 Кејпа, У колико је та граница прекорачена, не може се рачунски одредити.

Диагонални косници имали су крстаст пресек и на крајевима моста такође врло танке и од језгра доста удаљене плоче, тако да је и у њима подеда притискујућих сила бида сасвим не правилна. Колика је та неправилност не може се одредити.

Средња диатонала ЈЕ (види сдику на листу ХХХ.), састављена је из два рогљаника 199/ 00—14, који су сасвим недовољне спојени у кретаст пресек.