Српски технички лист

СТРАНА 146.

применљива за све случајеве. Јер, где год је ова спстема примењена а количина воде у реци није била ведлка, заразпла је, пре свега, вода из канала речну воду тако, да није ни за какву другу употребу била, а за тим се известан део садржине каналске таложио на дно и обале речне п прелазећи у трулеж, кужио ваздух и речну воду. Уз ове санптарне незгоде, које су долазиле или услед самог положаја дотичних вароши, или услед рђавог извршења самих капала, придружиле су се п жалбе пољопрзвредника што се тако корисне материје за ђубрење поља, безобапрно упропашћују, губе, без пкакве употребе.

(ве ово, као и шпекулација многих проналазача, разних система, учинило је, те се створила јака опозпција овој системи, захтевајући да се, сем доброг извршења канала, садржина )3 њих пречишћава пре но што св у реку пусти.

Ну, при свем том, данашња техника успела је да већи део мана, које су изпошене за ову систему, отклони.

Тако, давањем каналпма довоњно пада п овалан, јајаст облик, постигнуто је правилно отицање воде каналима пи отклоњено таложење на дно и стране канала. Уставама, које се у извесном размаку постављају и завођењем енглеских пужника, врши се потпуно сштрање и чисто одржавање канала. Употребом добро печених, стаклансаних цигала п најбољег цемента, спречено је продирање садржине из канала у околно земљиште. И на послетку умесно распоређеним вептилаторима, одржава се свагда довољно јака промаја п циркулација ваздуха, тако да је немогуће труљење у каналима и развијање непријатних гасова.

Ако овоме још додамо да се поделом вароши на мање области могу знатно смањити и димензије канала а тиме и трошкови око грађења истих, онда с обвиром још п на просто обдржавање њихово, ова система надмашује све до сада поменуте, џа с тота п видимо, да се и у најновије доба све веће вароши, које су у дадеко незгоднијем положају, но што је Београд, канаашшу по овој системи, не плашећи се шта више ни грдних свако дневних трошкова око дрпења и пречишћавања садржине каналске.

(ве мане које се овој системи преписују, могу се свести у главноме на ове две:

1. Знатни трошкови око пречишћавања и црпења каналске садржине, у оним случајевима где се она не може непосредно у реку одвести и

9. Ако ове потребе нема, већ се садржина ђ3 канала може непосредно у реку одвести, онда губитак корисне материје за земљорадњу.

Прва мана отпада, чим је при најмањем стању реке у коју се каналска садржина одводи, количина, воде у њој толика, да се према њој губи она количина, која из канала долавп, т.ј. кад се ова толико разреди да са свим исчезне количина шкодљивих ортанеких п анорганских материја.

Ако пак у близини нема тако велике реке, онда се мора садржина из канала пречишћавати, па или тако пречишћена пушта у најближу текућу воду, или се употреби за ђубрење поља. Ово пречишћавање знатно поскупљује и грађење п обдржавање каналисања, па при свем том су многе вароши извршиле, или данас извршују каналисање по овој системи, Што се пак тиче друге замерке овој системи односно губитка корисних материја за земљорадњу, то ма колико она да изгледа значајна, и ма колико да се тим питањем још и данас у Европи баве, за сада у већини случајева далеко су

,

ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ У БЕОГРАДУ

БРОЈ 8. п 9.

већи трошкови око прерађивања пш одпошења тих мл= терија од користи која се ђубрењем добија.

Пронађе ли се доципје збиља какав начин да се пречишћавање и прерада садржине каналске може јевтино вршити и ако се појави таква потреба за ђубрење поља да се одвајање истога може ревтирати, увек ће бити и срестава п начина да се то овој спстемп пролагоди.

Кад је пак, која варош у тако сретном положају као што је Београд, да поред ње теку две велике реке, које и прп најмањем стању имају толико воде, да би се према тој количини губила печистоћа и из париских канала, а камо ли београдских, то је јасно да за такву варош п не постоји прва мана ове системе. А ни друга мана нема важности за Београд, јер ће проћи више деценија, докле се можда осети у околпип Београда та. потреба да се садржином из канала ђубре пољљ. У нас се још п данас најбоље ђубре из штала баца у Саву п Дунав, а не износе се на околна поља.

То су у главноме системе које се данас узимају у обзпр при решавању шиштања о каналпсању какве вароши.

Кад сравнимо наведене систене међу собом, кад, узмемо у обзир топографски положај Београда, са његовим јаким падовима, према двема великим рекама, ми смо мишљења да ће за каналисање Београда бити најудеснија система сппрања са девизом све у канале.

Може бити да ће каналисање по овој системи услед велшког простора којп Београд заузима бити н за читав милион динара скупља, но кад би усвојили коју другу систему, н. пр. Вариптову, али с погледом на сигурност у Функционисању канала, с погледом на то, што се каналисањем вароши по овој системи цела варош у псто доба најбоље дреншра и на послетку са погледом на то, да ће се на садањем простору Београда временом број становништва увећавати, боље је, по нашем мишљењу, одма извршити канале са већим димензијама, који ће бпти приступачни, па ма њихово грађење и скупље стало.

На послетку угодпије је, а и јевтиније обдржавати једну приступачну мрежу канала но две пили чак п три неприступачне.

Као главна мана систему спшрања поменули смо у томе је, што се садржина капалска мора пречишћавати, ако се не би смела не пречишћена пуштати у најближу текућу воду.

Међу тим овде, специјално за Београд, и та мана отпада, јер Дунавом при најмањем стању његовом пролази сваке секунде до 1500 метара куб. пли за 24 сахата близо 180 милиона кубних метара, докле укупна, маса нечистоће износи дневно само 400 кубних метара. Дакле однос, између кодичине воде у Дунаву и кодишчине нечистоће, тако је мали, да се без икакве бојазни може садржина из канала у Дунав одводити.

Сена код Париза, у коју излазе париски канали има само 45 куб. метара воде за секунду, при најмањем стању, а Париз има педесет пута више становника од Београда.

Да би одбор општински могао донети бар начелно решење, да се приступи каналдисању Београда, потребно је да зна приближно шта ће коштати извршење тог каналисања , као и кодпко ће времена само извршење трајати.

Претпостављајући да се све улице у Београду без оних делова вароши, који још нису снимљени, каналишу по системи спирања п рачунајући да се са тим каналима под нормалним приликама иде у дубину од 3 до