Српски технички лист
Ре“ “
вроЈ 8. п 9. СОНТНИЈЕ
6 метара испод површине калдрме, може се према сличним радовима у другим варошима узети да ће пзвршење свију канала коштати до 8 милиона динара.
За Петроград рачуна Линдлеј да ће коштати ка-
" налисање по 45 марака = 56 дин. од сваког становника,
а то је највећа цена која се узимље, јер према коштањима у варошима, где је каналисање извршено, варпра та цена измећу 25 и 55 динара од становника.
Дакле ако рачунамо Београд са 40000 становника пи рачунамо по 60 динара од сваког становника, шзилази 2,400 000 динара пли у округлој сумп 8 милиона.
Што се пак времена тиче за које ће се моћи пзвршити кавалисање Београда, компсија је мишљења да да ће најмање требати пет година. Облчно пак извршење каналпсања за све делове варошке траје 10 п више година.
Тако у Франкфурту па „Мајни“ пзвршено је за 20 година 184 километра канала, што је у округлој суми коштало 12,5 милиона динара.
Исто тако Минхен има више од 10 година како на каналпсању ради, а и у Берлину није каналисање још довршено.
На завршетку дужност пам је да речемо коју ио набавци новца за извршење овог посла.
Потребан новац за све радове мора ће општина на бавити зајмом, којп ће отплаћивати таксама, које се буду наплаћивале од појединих зграда п плацева.
Ако се, по примеру неких вароши у Немачкој, за сваки метар дужице Фронта плацева поједнних имања један пут за свагда наплати 20 динара на пме таксе за праго да се дотичан плац сме спојити са каналом варошким, а осим тога, ако се још рачуна за сваки виши спрат од приземног по 5 динара од сваког метра дужине Фронта онда ће се горе наведена сума од три милиона моћи готово са свим исплатити. Јер, ако има 60000 метара дужине удице у Београду то чини 120000 метара дужине Фронта, по 20 динара један метар чини:
2,400 000 дпнара без оних 5 динара од зграда са више спратова,
,„ У Франкфурту, где је такођо извршено каналисање по срстеми спирања плаћа се за спајање појединих зграда са варошким каналом 8750 динара од сваког метра дужине Фронта.
У Амстердаму плаћа свака кућа годишње таксу за канале од 16 динара.
У Берлину плаћа на име таксе за канале свака кућа по 1 годишње кирије.
Према овоме дакле одбору општинском стоји да доцније бпра и утврди, коју ће од ова три начина напдаћивања такса усвојити т. ј. да ли да се плати пз-
БЕЛЕШКЕ СТРАНА 147.
весна такса једном за свагда или да се одреди од сваке куће пзвесна тодишња такса, пли да се годишње на плаћује такса у процентима, кирије,
На послетку, комисија је мишљења да би требало одма приступити извршењу претходних радова за Баналисиње као што су: бушења у разним деловима вароши ради сазнања подземних слојева п стања подземне воде, снимање постојећих канала, попуњавање нивелмана појединих улица са нпвелманом подрумског патоса у појединим кућама п назначењем оних зграда које од влаге и подземне воде пате. Даље, продужити а по могућству п проширити посматрања о стању воде у појединим бунарама, која се већ две године врше, и предузети стадна посматрања стања воде у Сави и Дунаву, као ин прикупити податке о количини кише и снега.
Све ове радове треба поверити једном техничком бироу, којп може бити и саставни део општинског инжењерског бпроа.
Сем тога, да се израда пројекта 31 каналисање, пошто сви претходии радови буду готови, повери једном, пли двојци од признатих стручњака у овом питању.
Према свему до сада казаном, комисија је слободна предложити одбору да донесе ове одлуке:
1; Да се каналисању Београда приступи у што краћем року,
2. Као система за каналисање Београда да се усвоји тако звана система спирања.
8. „Да се одма приступи извршењу претходних радова који се у овом пзвештају помињу.
4. За извршење тих радова да ее ангажује, који од стручних пнжењера и да му се даду за то два помоћника. 5. Џошто претходни радови буду готови, да се израда пројекта повери двојици у овој струци признатих техничара, остављајући избор тих лпца председништву општинском.
6. Џотребан новац за извршење каналисања да се набави зајмом, који ће се отплаћивати таксама, које ће се доцинје утврдити.
7. За извршење претходних радова за каналисање овлашћује се суд општински да може утрошити до 10.000 динара, из партије за непредвиђене трошкове, која ће се сума доцније попунити из зајма, који се ва, каналисање узме.
У Београду, 11. маја 1890. године.
ЧЛАНОВИ ТЕХНИЧКЕ КОМИСИЈЕ;
Н. И. Стаменковић, Др. М. Леко, Др. Л. Пачу К, Главинић и А. Алексић,
(ПРОДУЖИЋЕ СЕ)
СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ
Коштање разно моторне снаге. — Из предавања, које је држао инжењер СОјашезеп, у удружењу немачких машинских инжењера _ вадимо ове податке о коштању разних моторних снага.
Једна коњека снага за време рада од 1 сата кошта;
1. кад је човек врши · •· · · · • • · 341,00 Фениг 2. парним мотором од Ноејбег - А|трапи-а 409 ++ ++ + 3, + • • • • 2909 ,
8. петролејским мотором од Атпапп-Ки-
регтапп-а + + +34 • • • + « + • + 27,15 Фен. 4. гасним мотором од Вепл-а, положен · 25,43 , 5. исти тај мотор, усправљен · · • • • ·+ 2849 , 6. петролејески мотор, као под 3., без по-
резе на петродеј · · · · •· · • • · 20,8, ,
7. машинама са загрејаним ваздухом, од Монског + 336 ++ бо бав + + • + 17,60. , 20%