Српски технички лист

БРОЈ 4.

ИСПИТИВАЊЕ РОМАН ЦЕМЕНТА

СТРАНА 128.

с водом и лежања пре употребе, не изгуби ништа од своје јачине. Време, за које се романски цемент стврдне, одређује се средством нарочитих справа и то „нормалном иглом“ и „мером за консистанцију.“

Пошто лепљивости цемента много зависи п од количине помешане воде, то је нужно, пре свега, да се тачно одреди она количина воде, коју цемент потребује за састав каше од нормалне консистенције.

Справа ва одређивање — пробу — копсистенције има постоље, са поделом у милиметре. У једној вођици овога постоља покреће се једна метална шипка, која се даје аретирати. На горњем делу шипка има металан котур (Осћеђе) — на долњем клип од месинга, 1 ст дебео, (мера за консистенцију). Шишка, са котуром и мером тешка је 800 от.

У ову справу иде кутија за кашу, начињена од чврсте гуме (Натфашипи); 8 ст у пречнику, 8 ст дубока. Кутија је без дна и поставља се на једну дебелу стаклену плочу. Кад се у ову кутију спусти мера за консистенцију, да допре до дна, опда сказаљка на подели вођице показује тачку нуле. Сваки други положај мере преко дна прочитава се ма подели непосредпо.

При пстраживању лепљивости цемента поступа се овако:

Узме се 400 с роман цемента, дода се од ока воде и меша се једном лопатицом, док се не добије чврста каша. Мешање траје 1 до 3 минута. Готова, каша, успе се за тим у кутију, но не требају том приликом ни лупкати, ни набијати; кад се кутија напуни, уравни брижљиво разом. Сад се полако спусти на ову површину мера и остави се тако, да се заглиби у кашу од сопствене тежине. Ако мера застане у каши на 6 шт од дна, онда имамо кашу од нормалпе консистенције.

Ако пак мера не показује тачно нормалну консистенцију (на поделу 6 ши) — онда ваља опит изпова почети и то са мањом или већом количином воде п радити тако све дотле, док се не добије каша од нормалне консистенције. Кад ово испадне за руком, онда треба прибележити количину воде употребљену, за израду каше од нормалне консистенције, па за тим ваља изнаћи почетак стврдњавања пормалне каше и трајање лепљивости,

Да би и ово сазнали извадићемо сада меру за консистенцију из каше, па у место ове наместићемо у ту справу једну челичну иглу, 113 тт дебелу (1 тш: у пресеку) — која се зове нормална игла. Игла ове дужине је колико п мера, а тежи, заједно са шипком вођицом и горњом котуром 270 5; но да би се допуппла ранија тежина справе са мером, поставићемо пре употребе озго на котур, још један тег од 80 2.

Сад се опет напуни кутија кашом од нормалне консистенције и ова се пробада пажљиво нормалном иглом, на више места и у извесним кратким перијодама.

( почетка ће се игла загдибити све до дна кутије, за тим ће се све спорије и мање гдибити. Чим игла престане да додирује дно кутије, одмах ваља забележити тај тренутак, јер то је: почетак стврдњавања.

Што се тиче лепљивости, опа траје све дотле, докле год шгда — од сопствене тежине — удази у кашу. Кад то више не буде случај т.ј. кад игла не остави више на површиви каше никаква трага од убода, онда је каша сазрела и депљивост је престала. Ако забележимо сада и овај тренутак, онда ћемо лако израчунати колико траје депљивост цемента, који испитујемо; јер то је време које је протекло од тренутка кад смо це-

мент помешали с водом, па до онога, игла не могне га више убадати.

Џошто цементна каша на топлијем ваздуху иу топлијој води брже сазрева но у хладноћи, треба ово пепитивање чишити само на температурама ваздуха и воде између 15 и 189 с. У свима другим прпликама пак, треба да се увек запишу темпаратуре воде и ваздуха, са којима јд испитивање чињено.

Код цемената, који су брзо лепљиви, показује се при сазревању често доста знатно загрдвање. Остале врсте цемента не загревају се много усљед ове операције. Кад цемент дуже време лежи на сувом месту постаће споро лепљив, неће да расте п биће од боље каквоће.

кад нормална

О сталмости запремине,

Неке врсте романскога цемента, пошто се сгусну, увећавају своју запремину. Тиме олабави у њих постепено прво веза, за тим напукне цементна маса и може најзад са свим да се распадне.

Сталност запремине романског цемента на ваздуху и у води, испитива се овако:

Чист роман цемент измеша се са водом и начине се од ове каше колачаћи, отприлпке 10 ст у пречнику, по среди 1 ст дебели, а на окрајцима стањени који се излију на равне стаклене плоче.

Овом приликом додаје се воде за 19), од тежине цемента више, но што треба за нормалну кашу; за то, да се она потпупије излије.

Колачиће ове треба чувати од промаје и сунца им најбоље држати их у влажним сандуцима, да не би испуцали. После 24 сата — а најдаље пошто су се кодачићи стврдли — остави се један део на заклонитом месту на ваздуху, а други део спусти се у воду и држи се онде најмање 28 дана.

Аво се за то време колачићи на површини витопере или напукну од средине ка крајевима, онда је то знак, да цемент расте. Остану ли пак волачићи непромењени, онда је цемент од постојане запремине.

О ситмоћи прашка.

За сваки опит са ситом узима се по 100 « романског цемента.

Цемент не треба само по ситноћи праха одењивати; јер често су лошије и мекше врсте цемента врло ситно мдевене, док међу тим, добре врсте, које су оштро печене и у крупнијем прашку, имају ипак јачу депљивост од ових.

О јачини.

У пракси роман цемент се скоро искључиво употребљава у смеши са песком; према томе ваља и његову јачину оцењивати у оваком — помешаном — стању.

Згодна мешавина добија се од а к песка на 1 К цемента, пошто се у овој меџ авипи најбоље види разлика јачине у разних врста романског цемента.

У неким случајевима добро је да се определи и јачина чистога цемента.

Доказано је, да хемички и Физички састав цеска, употребљеног за мадтер, много упливише на јачину малтера; с тога је нужно, да се при опитима употреољава вазда иста врста песка, једпаке величине зрпа И тежине.