Српски технички лист

СТРАНА 194.

Овај нормални песак добија се овако:

Узме се што је могуће чистијп песак (Опаглзапа), пере се и суши, па се за тим на једном ситу, са 64 отвора на 1 ст", од 0,, пл дебеде жице, просеје пи одбаци се заостатак крупних зрна са спта; за тим се просејан песак меће на друго сито, са 144 отвора на 1 ст, а од 0,3 ти дебеле жице, и падвоје се сасвим сптна зрна из њега. Остатак песка па овом другом ситу биће нормални песак.

Издржљивост цемента под притиском меродавна, је за то, што се, у највише случајева у практици, цемент напреже под притиском; а осим тога нп однос напрезања под притиском и истезањем није у «свима

приликама исти, по томе не може се цемент ценити само |

по његовој истегљивости,

Пробу притиска треба пзвршити, тек на 28 дана пошто се малтер стврдо, јер у краћем времену не показује се довољно јасно сва својства цемента.

Кад год се може треба наставити пробу чврстоће цемента на дуже време, пошто неке врсте, које с почетка показују слабу јачину — доцније достигну чврстоћу других цемената, а по некад ју п премашају.

При опитима за чврстоћу цемента ваља увек прибележити тежину употребљене врсте цемента и нормалнога песка, за једну литру— у лако просејаном стању; ради чега треба цемент и песак просејати у један лимани суд од 10 ст висине, који хвата 1 литру. Оито за овај посао треба да има 64 отвора на 1 ст и да је од 0, пт дебеле жице, а док се сије, треба да се држи сито за 15 ст над ивицом суда.

О јачини за истезање и притисак, 1. Израда парчади за опите,

а) Опште примедбе.

За опите истезања романског цемепта, могу се справљати парчад руком или средством махине; за опште притиска пак треба употребпти увек само опа парчад, која су израђена начином махонским, При опптима ваља и то прибележити, на који начин је које парче израђено. При споровима меродавни су податци, Добивени од парчади махински произведених.

За сваку пробу чврстоће треба спремити по шест комада од сваке класе старости.

Прво се цемент суво промеша са песком, па се за тим дода доле проппсана и одређена количина воде п све ово добро се измеша. Мешање траје, при брзо лепљивим врстама цемента — 1 минут, прп споро лепљивим 3 минута. За тим се одједаред саспе сва овако добивена каша у чисте и водом овлажене квадупе; но треба пазити, да се прл том не домеће ништа накнадно у калупе, него да се наједан пут изручи колико треба.

Мора се радити врдо брижљиво са цементима брзо лепљивим; јер парчад за опите треба безусловно да су савршено готова у моменту, кад настаје стврдњавање.

Веза, између оба дела калупа треба да пздржи притпсак, који се развија прп изради парчади за опште изтезања, он не сме попуштати, јер би се у том случају увећао пресек тога парчета и опит са њим дао би непоуздан резудтат. Из тога разлога ова веза и затвор кадупа не смеју бити по средсвом пера (опруге).

6) Машинска израда парчади за опите.

Зарад сравнења резултата од пробе пстезања п пробе притиска нужно је, да парчад, употребљена за,

ИСПИТИВАЊЕ РОМАН ЦЕМЕНТА

БРОЈ 4.

ово, буду при обојим пробама од истога састава (консистенције) и од исте густоће. Ово се може тако постићи, да се, у сразмери ка јединици запремине сувога теда, додаје сразмерно иста количина воде и употреби сразмерно исти притисак ирп компримерању малтера,

Да би пронашли потребну количину воде узећемо 750 с добро измешане суве смесе нормалног малтера, ово ћемо наквасити подједнако за сада произвољном кодпчином воде п измешаћемо добро, — при брзо лепљивом цементу за 1 минут, при споро п средње лепљивим за 8 мипута.

Малдтер, који добијемо на овај начин, изручићемо наједаред у калуп апарата, који служи за израду пар чади за пробе притиска. За тим узећемо један маљ или туцак, од 8 К тежине ч учинићемо са њиме 150 удараца на површину мадтера — из висине од 0,50 гл.

Ако се под овим ударцима буде лучилда умерена количина воде на понршини тога мадтера, онда је то знак, да је малтер добар и да смо узету количину воде добро изабрали. Лучење воде на површини малтера трсба да отпочне након извршеног последњег ударца. У противном случају опит ваља поновити и количину додате воде умеравати све дотле, док се горњи резултат не добије.

Овако одређена, перцентуална, количина воде даје састав нормалнога малтера, а од тога састава треба да буду сва парчад која су за парчад одређена.

Рад, употребљен на пзраду ових парчади рачуна се 0,3 лак за сваки грам сувога материјала.

При овој машинској изради треба свако парче за пробу засебно начинити, а за ову цељ ваља употребити и то: за парчад намењена пробама притиска 750 с, а пробама истезања по 2002 — од суве нормалне смесе и промешати ове са перцентуадном количином воде, која се одређује на горе описани начин.

Тако израђен нормални малтер треба да се изручи одједаред у за то спремљен калуп, који је снабдевен левком (КП Казфбеп) — и да се компримира ударцима туцка, који тачно пролази кроз отвор кадупа. За парчад одређена за пробу притиска, туцак овај треба да је 3 К тежак и њиме да се изврше 150 удараца 3 0,5 ш висине. За пробе истезања пак, туцак ће да има 2 К тежпне, а треба извршити по 120 удараца, из 0,25 та висине.

Чим се изврши последњи ударац туцком одмах треба уклочити срце п закдопац калупа (Кегл ппд Ашзабу Тез Когшказјерз); за тим се ножем оструже и сконе сувишан материјал, који је изишао из калупа — површина се углача, па пошто се малтер потпуно етврднуо, извади се готово парче из калупа.

Справе, које служе за компримирање парчади, треба да почивију на солидној подлози, која се не гибље; најбоље на зиданој основи.

Кад се ради тачно по овим прописима, особито при мешању сувога материјала — онда ће се добити, како за пробе истезања, тако и за пробе притиска, парчад која имају приближно псту густоћу.

Ово је важан услов, који ваља контролпрати; с тога, а уједно и да би се добила поуздана оцена о доброти оних парчади, која су руком израђена, треба одмах по изради свакога парчета, измерити његову густоћу и прибележити је. Из ових бележака извуче се средња вредност и она се има прибележити поред резултата опита, и то засебно од парчади за притисак, а засебно за истезање.

ЊЕ ~