Српски технички лист

СТРАНА. 140.

ИГИЈЕНСКИ ОБЗПРИ ПРИ УКРШТАЊУ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ С КАНАЛИМА

БРОЈ 5.

дипломе до нечега дођу, па — може бити још и као стручњаци важе.

Али и да не узмемо ствар с те тамније стране, ипак је ласно увидети, да се г. Стаменковић бал тим позивањем на ауторитете издао, колико је стручан и спрема у ономе, о чему хоће да другога обавештава и на пут изводи. Код тако обилате новије стручне и специјалне литературе о тим питањима и у игијени и у техници он је спао на то, да цитира места, из једног компендијума јавне игијене од писца, који није ни сам стручњак, и који је то написао још у времену, кад се говорило о органским материјама као узроку инфекције (друго издање изашло је 1875.).... без сумње само за то, што му је то цела игијенска библиотека и што му је то једини игијенски саветник. — Нешто је начуо (а може бити и начитао) о славном Француском научнику Пастеру и његовим проналасцима, али сумњам, да познаје ма и једап рад његов, а правац већ никако. Кад би то знао, морао би признати, да Пастер ни по научној спреми, ни по дојакошњој делатности није ни игијеничар, а камо лп «знаменити европски хигијеничар», пего је биохемичар, да дакле у питањима теоретичке, а још мање практичке игијене не може имати пресудна гласа. — За Петенкофера није тако погрешио, него је погодио, кад је рекао, да је «признати европски хигијеничар», али је у заблуди опет с тога, што га сматра као најкомпетентнија баш у оном питању игијене, где је он то давно престао бити; где, шта више, стоји са свим усамљен и напуштен: — у питању о инфекцији у опште, а нарочито о инфекцији воде и водом. Као што је познато, Петенкофер је до скора својим снажним ауторитетом порицао важност бактерија при инфекцији и — тако рећи — исмевао бактериологе. Кад је већ морао попустити, склонио се, да ту нову науку прилагоди својој старој теорији о условима инфекције, о личној, местној и временој диспозицији и т. д., па да и опет негира могућност непосредне инфекције, коју су Кох и његови ученици заступали. Нарочито брани он у томе правцу воду (и речну) од сваке сумње, и ако је и опитима и искуством утврђено, да баш вода — нарочито у кужним 6олестима црева — игра веома важну улогу. У кратко: Петенкофер је истина, тако рећи, отац модерној игијени и влада том струком јоши данас, али је баш у питању о инфекцији у опште, а нарочито о инфекцији воде и водом заостао иза напретка данашње науке, те није више меродаван. Ко, дакле, у приликама те врсте још и данас тражи савета код Петенкофера, тај или не зна данашње стање науке о инфекцији, или

то чини из просте учтивости према иначе веома заслужном, седом научнику. Г. Стаменковић јамачно не спада у ове последње...

Да г. Стаменковић доиста не зна данашње (а ни раније) стање оних научних и практичних питања, којих се у овоме спору дотицао, видело се већ одмах с почетка по магловитости оне званичпе исправке у 224. броју «Дневног Листа“ од пр. г., а још јасније по одговору Општ. Суда на примедбе Глав. Сан. Савета у томе питању, који је тако карактеристичан и за мене скупоцен, да сам га дао преписати — само да се не из-

_губи.... Јамачпо стоји г. Стаменковић иза те зва-

нично Фирме као главна особа, као редитељ, а он је одговоран за тај текст већ и онако: као председник водоводне комисије. Ту је тако рећи — го-наг, а како је прошао, и колико је масница понео, нека сам прича.... То га је јамачно и научило, да јавно у «Техн. Листу» буде обазривији, те да са својим личним «стручним» мишљењем и не излази на среду, него да пусти паметније, да за њ говоре.

Па ипак се није могао са свим заклонити и сакрити. Да не спомињем оно незнање, што је хтео шалом прикрити, довољно је да изнесем као пример међу осталим само 2. питање управ-

љено на Петенкофера, па ће се свак уверити, |

да г. Стаменковић не зна о чему говори. Бантериологија. је данас једна грана природних наука, која је својом важношћу и својим резултатима, за неколико последњих година заинтересовала цео образовани свет — тако, да у њему данас нема ваљда никога, који не би знао бар за основе те струке. Има до душе људи, који још нису приступачни оним доказима, којима се потврђује, да су бактерије узрок кужним болестима (— а то није чудо, јер тај доказ тражи већу спрему —), али је већ веома тешко наћи образована, а нарочито учена човека, који не би веровао у оно, што се очигледно може сваки час доказати о нарави и животу микроорганизама. Ко дакле још сумња и пита, да ли бактерије могу имати свог сопственог кретања, или се покрећу само пасивно (са средином у којој суј, тај доказује, да се није озбиљно разбирао ни за прве животне појаве тих створова; ни за по-

четан једне науке. Та љага пада на г. Стамен-. ковића тим теже, што је он представник једне.

струке, која доиста има додирних тачака с бактеорилогијом, и што је председник комисије која управља пословима око новог водовода. Бар он тако питање не сме постављати, а могао је то лако избећи, све да је и био у недоумици. Требао је само доћи у моју лабораторију, па би се

могао сам очигледно о томе уверити, а, може |

бити, и другом чему научити. Тиме би поред

ита