Српски технички лист
БРОЈ 2 отпори железничких ВОЗОВА ПРИ КРЕТАЊУ У КРИВИНАМА СТРАНА 29.
| 5 та то пи 0.0г 59 ли ве а6 · (бе ралелној са осовином ОЈ а која за у, одстоји од ње пр В 9,8 (сл. 7). Пресек те равни са конусом венца хипербола
да радове отпора р, по р, са свим је једно да ли се осовине на лево или на десно око својих вертикалних оса окрећу, вредности њихове не зависе од знакова.
Повећање трења на рукавцу осовине у кривинама.
Доњи строј кола принуђава точкове да та клизајућа кретања по шинама врше. Мритисци, које осввине у равнинама точкова, према доњем строју производе дакле ГР, тежили би да окрену кола са моментом /Р8, кад се та окретања од обеју осовина не би узајамно потирала. Обадва спољна точка теже да се удаље с тога истежу спољну страну доњег строја, док унутрашњи точкови теже да се приближе п зато стискују унутрашњу страну доњег строја.
Како и лежишта осовина усљед овога притискују о стране својих вођица, то се усљед гибања кола у вертикалном правцу порађају трења, па дакле п губитак на раду, који је у толико већи у колико је колосек хрђавије израђен. Величина тог губитка може се од ока, одредити, с тога се и неће упуштати у даљем раду о израчунавању његовом.
У равнини точка дејствујућа сила, [Р производи у
; 5 рукавцу хоризонталан потисак јР – ако са е означимо
удалење средина обају рукаваца једне исте осовине. Ова сила са вертикалним оптерећењем Р рукавца даје
Ја ревултанту ј/ > 3 ра По Ако са 2 означимо е пречник рукавца а са ј, коефицијенат трења онда на
З ПА његовом обиму добијамо силу ГР Еј је Ако од 6
ове одбијемо обимну силу услед вертикалног оптерећења ЋР, добићемо тражени сувишак ГР )
Еври Ови отпори који дејствују на сва четири рукавца проуврокују јачу вучну снагу, коју, ако је са р, овначимо, добијамо ј 6
ОРРА рата Пауна
По замени ;, = 0:05, [= 0,2, к = 0.409, е = 1.956, 4 = 0.095 и 8 = 1,5" добијамо ;
р; 4 Р
= 0.0000562 (6"
Отпори који наступају кад се венац точка при сталном углу клизења «с, таре о шину.
Као што је напред поменуто скретање предње а у извесним случајевима и стражње осовине бива усљед притиска венца о шину. Ако је заокружење шинине главе већег пречника но прелав од венца на обиму точка, (ел. 5) онда ће конични део венца принудити точак да, се по шини креће. У противном случају клизаће венац по шини (сл. 6).
Узмимо први скучај. Нека точак лежи на шини и нека конични део венца додирује исту у равни ЈЕ, па-
је, чија се једначина на следећи начин одређује. У остојању С од темена конусовог О полупречник круга који лежи на том конусу износи ЈК = Еда, ако је са а означен угао нагиба изводнице тог конуса према оси његовој. Нека је остојање пресека тог круга са равни Е,, од вертшкалне равни која кроз осу осовине пролази, означен са ', онда ће бити
ЈК— "7 __ 1 п ПАШЕ
или 43 == 5100“ —
То је једначина хиперболе чије су координате (
и 7. На тој хиперболп мора лежати додир измеђ шине
и венца. Оп ће лежати у темену њеном ако је оса управљена ка средишту кривине. Пошто предња осовина не иде кроз средиште већ са одговарајућим полупречником затвара угао 6, то и додирна тачка лежи на дирци хиперболе, која са равнином точка угао 6 затвара.
Једначина дирке за ма коју тачку хиперболе добија се диференцијалењем њене једначине, дакле
Еви а Фф 6 да да опа са равнином точка угао В затвори мора бити
ЧЕ ; пе И Е 4 овна 4 Е
према томе но како је #, (је = 7,
то мора бити ', = 7", #ја #08 • · • · • · • (7
Угао по коме венац клизи по шини није раван углу с, јер клизање на конусу бива по једној вертикалној хиперболи, која лежи у пресеку вертикалне равнине Е, тачка тф, 5, са конусом.
У остојању 5 од темена конусовог О описан круг полупречника ЈК, сече раван Е, (ел. 8) у остојању 4 од хоризонталне равнине, која кроз осу конусову пролази.
Према томе биће
ЈК — 4 Пу
та, ЈК-4
или 4: 220%2 — па
Једначина дирке ове хиперболе јесте
4 _ 5 ДЕ
2 = -р а
аа за == Би А == 4. - де, биће
5,
и) == Е би == 12 #06 1
1
Како је Ру =
на једначину 7
"+ ту то ће бити са погледом
;2% Е
А а Ба МА утаје
(8